Stanjak, prirodno – organsko đubrivo koje se upotrebljava za poboljšanje opštih karakteristika i strukture zemljišta.
Sa povećanjem intenzivne povrtarske proizvodnje, a smanjenjem stočarstva i stočnog fonda u našoj zemlji, stajnjaka ima sve manje, a potrebe za istim su sve veće.
Proizvođači prevazilaze te probleme koristeći peletirani stajnjak, koji je dobra opcija, ali ne i adekvatna zamena, koja može u potpunosti zameniti prirodni stajnjak.
U tekstu koji sleći, kroz 3 osnovna razloga, objasniću Vam zbog čega je primena stajnjaka toliko važna, a pogotovo ako se bavite bilo kojim idom intenzivne proizvodnje.
Broj 1: Bogato je organskom materijom i sadrži sve elemente potrebne za ishranu biljaka!
Stajnjak sadrži sve neophodne hranljive elemente za ishranu biljaka, zbog čega predstavlja potpuno đubrivo. Stajnjak je mešavina čvrstih i tečnih stočnih ekskremenata i prostirke, odnosno slame, koja takođe spada u materiju organskog porekla. Sastav, kvalitet i dejstvo je veoma promenljivo i zavisi od vrste stoke, prostirke, hemijskog sastava, načina čuvanja i vremenskog perioda koji odleži pre nego što se upotrebi.
Broj 2: Stajnjak je izuzetno bogat mikroorganizmima!
Tokom odlaganja i gomilanja stajnjaka, počinju procesi razlaganja i fermentacije. Izuzetno je bogato mikroorganizmima, te njihovim uticajem dolazi do raznih promena u samom stajnjaku. Od dužine zgorevanja stajnjaka na đubrištu zavisi u kojoj meri će se razložiti prolazne komponente iz prostirke, odnosno do kojih promena u sastavu organskih i mineralnih materija doći.
Broj 3: Produženo dejstvo u roku od 3 godine!
Stajnjak ima produženo dejstvo koje može da traje i do tri godine. U prvoj godini iskoristi se 50% hraniva, u drugoj 30% a u trećoj preostalih 20 procenata. Preporučuje se primena stajnjaka na sve tri godine, dok se u toku jesenjeg đubrenja, preporučuje njegovo mešanje sa osnovnim mineralnim (veštačkim) đubrivima, ali se u tom slučaju optimalne preporučene količine stajnjaka po hektaru smanjuju, i iznose od 15 – 20 tona po hektaru.
Bilo da se bavite intenzivnom, ekstenzivnom, organskom ili hobi proizvodnjom u svojoj bašti, stajnjak je neizostavni deo bilo koje proizvodnje. To je najmanje što možemo vratiti zemljištu, u znak zahvalnosti za ono što ono nama pruža, a to je hrana.
Zemljište se godinama unazad, agrotehničkim merama, pesticidima, teškom mehanizacijom, neadekvatnim đubrenjem, visokim prinosima, degradira i osiromašuje hranivom, a pogotovo humusom, koji se mora nadoknaditi na adekvatan način, ukoliko želimo da naš sistem proizvodnje hrane bude održiv budućim generacijama.