Voćarstvo i vinogradarstvo

9 pravila za pravilan intenzitet rezidbe! *sažeto*

Prilikom rezidbe treba težiti da se održi pravilan (harmoničan) odnos između razvitka korenovog sistema i kruna, a unutar krune harmoničan odnos između vegetativnih i reproduktivnih organa.

To se postiže prilagođavanjem intenziteta rezidbe stanju u kome se voćke nalaze.

Pod intenzitetom rezidbe podrazumeva se uspostavljanje određenog odnosa između rodnog i nerodnog drveta (kojeg rezidbom treba odbaciti), kao i obnova i podmlađivanje rodnog drveta za narednu godinu.

Intenzitet rezidbe zavisi od velikog broja činilaca, isti možete potpuno savladati uz pomoć ovih 9 pravila:

  1. Voćke koje daju plod na jednogodišnjim grančicama, recimo breskva, moraju se jako rezati, kako bi se obezbedilo obnavljanje rodnog drveta za sledeću godinu.
  2. Rodnije sorte su vegetativno više iznurene od onih manje rodnih jer su imale veći broj plodova, pa je potreba za novim prirastom veća (radi obnaljanja rodnog drveta) i zato ih treba jače orezivati.
  3. Ukoliko su voćke starije i iznutenije, utoliko je (radi podmlađivanja, neophodna jača rezidva.
  4. Ukoliko na jednom stablu ima više cvetnih populjaka, utoliko rezidba treba da bude jača.
  5. Vršne delove krune treba orezivati, pošto su, inače, u povoljnijem položaju pa brže i bujnije rastu na račun nižih delova krune.
  6. Ukoliko se voćke jače đubre azotnim đubrivima, utoliko su bujnije, a to znači treba ih slabije orezivati.
  7. Voćke koje se navodnjavaju su bujnije, pa ih treba slabije orezivati.
  8. Vrlo važan pokazatelj kome treba prilagoditi intenzitet rezidbe su broj, dužina i debljina prošlogodišnjih letorasta. Što je više rodnih grančica i jednogodišnjih letorasta to se voćka može opteretiti većim rodom, pa ne treba suviše jaka rezidba. Međutim ako voćke imaju mali jednogodišnji prirast i nemaju formirane cvetne pupoljke, to je znak da su bile iscrpljene bilo preteranim rodom ili napadom bolesti i štetočina u protekloj godini, ili zbog drugih uzroka. U takvom slučaju rezidba ne sme da bude jaka, već se prvenstveno moraju otkloniti uzroci koji su voćku doveli u takvo stanje. Zato voćku treba đubriti većim količinama azotnih đubriva a rezidbu svesti na otklanjanje bolesnih ili oštećenih grana i grančica
  9. Ako ima više rodnih grančica nego jednogodišnjih lastara, to je znak da treba jače prorediti ili skratiti rodne grančice nego jednogodišnji prirast. U praksi je potvrđeno da je uvek bolje da je jača vegetativna nego reproduktivna sposobnost voćaka, jer je tada lakše podstaći voćku na ordnost, nego suviše iznurenu vratiti u stanje normalne vegetativne aktivnosti.

Na koji način se možete detaljnije informisati na temu rezidbe voćaka i pročitati praktične stvari koje možete primeniti u svom voćnjaku?

U knjizi „Rezidba voćaka – Prof. dr Miladin M. Šoškić“ možete pronaći detaljno i praktično opisano sve na pomenutu temu.

Koje voćne vrste obuhvata knjiga?

Pored opšteg dela, deo koji se odnosi na rezidbu u rodu, opisane su sledeće voćne vrste: jabuka, kruška, breskva, šljiva, kajsija, trešnja, višnja, orah i leska.

Kako možete poručiti knjigu?

Možete poručiti na mejl adresu stojanovicmilos@poljoprivrednenovosti.com ili slanjem poruke na Fejsbuk ili Instragram stranicu. Knjiga je dostupna na stanju i možemo je poslati odmah nakon poručivanja.

One Comment

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button