Morfologija borovnice proučava oblike, građu, veličinu, međusobne odnose i postanak pojedinih organa borovnice, odnosno svakog njenog dela koji vrši funkciju.
U ovom tekstu predstaviću vam najvažnije stvari i smernice koje bi trebali da znate, ukoliko želite da uzgajate borovnicu, podižete zasad, ili da se jednostavno bolje informišete.
Kao i kod ostalih cvetnica, organi borovnice se dele na vegetativne i generativne.
Vegetativni organi služe za održavanje života jedinke i kod borovnice su diferencirani na koren, stablo i list. Generativni ili fruktifikcioni služe za razmnožavanje i omogućavaju opstanak vrste. To su cve, plod i seme.
Koren
Kod visokožbunastih borovnica koren je površinski i difuzan. Prostire se na dubini od 10 do 15 cm, a sastavljen je od finih končastih korenova bez dlačica, što mu znatno smanjuje kapacitet apsorpcije.
Međutim apsorpciona moć korena borovnice je povećana zahvaljujući prisustvu endorofnih mikoriznih gljivica (Hymenoscyphus erecae). Ova simbioza korena sa gljivicom omogućava borovnici veću apsorpciju azota, kao i slabo pokretljivih jona minerala iz zemljišta (Fe i P), kao i nemogućnost toksičnog uticaja viška jona na biljku, koji se akumuliraju u ćelijama gljivica.
Kod niskožbunastih borovnica veći deo korenovog sistema je adventivan.
Stablo
Kod borovnice, zavisno od vrste, veći deo stabla čine podzemni rizomi (to je slučaj i kod niskožbunaste borovnice), dok snažni nadzemni (aerofilni) izdanci grade žbun – frutex (kao kod visokožbunaste borovnice).
Oblik žbuna može biti uspravan ili razveden, kao i intermedijaran, Grančice mogu biti gole ili maljave, a po obliku uglaste i valjkaste.
Stablo borovnice ima debelu kutikulu koja pokriva jednoslojni epidermis.
U epidermisu severne visokožbunaste borovnice (V. corymbosum) nalaze se stome, a ispod njega kora sastavljena od 5 do 12 redova gusto zbijenih ćelija sa hlorofilom, a u centralnom delu stabla kanali za sprovođenje vazduha.
List
List borovnice je prost i naizmenično raspoređen na stablu, Kod većine vrsta je listopadan, sa izuzetkom vrsta borovnice koje potiču iz toplih područja.
Listovi borovnice su dvoverzalni, sa licem i naličjem pokrivenim jednoslojnim epidermisom. U epidermisu naličja smešteno je od 230 do 300 stoma po mm2. Mezofil koji se nalazi između dva epidermisa je u delu prema licu sastavljen od jednog sloja ćelija palisadnog tkiva, a ostatak otpada na sunđerasto tkivo sa krupnim međućelijskim prostorima ispunjenim vazduhom.
Obod liske je sitno nazubljen, lice liske je zelene, a naličje bledozelene boje.
Cvet
Cvetovi borovnice su zavisno od vrste pojedinačni ili skupljeni (6-14 cvetova) racemozne (grozdaste) cvasti.
Cvetovi su dvopolni (hermafroditni). Sastoje se od 5 čašičnih listića zelene boje, 4-5 kruničnih listića bele ili rozikaste boje, 8-10 prašnika i jednog tučka.
Krunični listići su srasli i obrazuju krunicu (corolla) loptastog, cilindričnoh ili zvonastog oblika.
U osnovi kruničnih listića smeštene su žlezde veoma bogate nektarom. Pračnici (androeceum) se sastoje od prašičnog konca (filamenta) i dve izužene prašnice (antere) sa krupnim polenom žute boje.
Tučak (gynaecoeum) se sastoji od podcvetnog plodnika, stubića i žiga i viši je od prašnika.
Plod i seme
Prema načinu postanka, plod borovnice pripada grupi monoantokarpnih plodova (koji su nastali iz jednog cveta) i botaničkom tipu ploda sočna bobica, nastala u celini od zida plodnika.
Perikarp (plodov omotač) kod ovog tipa ploda se sastoji samo do dva sloja, egzokarpa (tanke pokožice) i mezokarpa (mesa ploda) unutrar koga su inkorporirane sitne semenke.
Plava boja potiče od antocijana koji se zavisno od vrste i sorte mogu naći u čitavom perikarpu (kao kod V. myrtillus, V. australe ili kod sorti Rubel i Dixi) ili se nalaze samou pokožici i u nekoliko slojeva ispod njega (to je slučaj kod sorti visokožbunaste borovnice – V. corymbosum)