Tržište i konkursi

Da li imamo svest o tome, šta proizvodimo, a šta jedemo?

Održiv razvoj poljoprivrede, ekologija, zaštita životne sredine i prirodnih resursa, proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane i druga slična pitanja, samo su neke od gorućih tema koje zaokupljaju pažnju potrošača i proizvođača hrane, istraživača, proizvođača industrijskih inputa za poljoprivredu i mnogih drugih organizacija i društvenih grupa.

U ovom tekstu fokusiraćemo se isključivo na pitanje proizvodnje zdravstveno bezbede hrane, kao jednog od najvažnijih pitanja, jer je direktno povezan sa čovekom i uticajem na njegovo zdravlje.

Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, razmatra se uglavnom iz ugla inženjerskog pristupa. Takav pristup jeste nužan, ali po svemu sudeći nije dovoljan, za razumevanje šireg društvenog konteksta do koga zavisi poljoprivredna proizvodnja uopšte, a posebno proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane uopšte.

Pre svega, moramo jasno definisati šta znači taj pojam proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane i šta u praksi podrazumeva?

Zdravstveno bezbedna hrana ne mora da podrazumeva hranu koja je proizvedena isključivo u uslovima organske proizvodnje, ili striktno bez pesticida, ali je u tehnološkom smislu potpuno ispravna i bezbedna za konzumaciju bez ikakvih ostataka i rezidua.

Svest poljoprivrednih proizvođača o proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane je na jako niskom nivou, pre svega zbog slabog znanja u toj oblasti, neadekvatne primene pesticida i još mnogih drugih stvari koje utiču na samu proizvodnju.

Još jedna jako bitna stvar u svemu ovome jeste da su proizvođači, bez ikakve stručne podrške od strane države, primorani da neke stvari rade na svoju ruku, što ima za rezultat hranu koja je proizvedena u uslovima konvencionalne proizvodnje, može da bude u određenim slučajevima nebezbedna za konzumaciju, ukoliko se ne ispoštuju opšta pravila primene hemijskih sredstava.

Ako proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane shvatimo kao proces (misaoni i praktični) napuštanja koncepta industrijalizovane poljoprivrede, onda je razvijenost društvene svesti našeg stanovništva o proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane jedna od prvih i opštih pretpostavki uspešnosti ovakve proizvodnje.

Sa ovim pitanjem najneposrednije je povezan problem da li naše seljaštvo raspolaže potrebnim znanjima za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i da li je potrebno organizovati edukativne tribine i predavanja upravo na tu temu?

Obazirujući se na sve aspekte ovog problema, poljoprivrednom proizvođaču su mnogo više nego u konvencionalnoj proizvodnji, neophodna znanja o racionalnijem ekonomisanju činiocima proizvodnje na svom gazdinstvu, domaćinstvu i porodici, znanja o promenama na tržištu i slično.

Iz iskustva koji potvrđuju i mnogobroja istraživanja, poznato je da naši poljoprivrednici često improvizuju u svom radu, naročito u primeni hemijskih inovacija. I bez obzira na razloge koji tome doprinose, može se reći da se ovde radi o svojevrsnom sukobu tradicionalnog i modernog privrednog mentaliteta i kulture rada, čije se negativne posledice, manifestuju na kvalitet zdravstveno bezbedne hrane.

Miloš Stojanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button