Pšenica predstavlja jednu od najznačajnijih ratarskih kultura, kako u svetu tako i kod nas. Prosečan prinos pšenice u Srbiji poslednjih par godina se kretao oko 4,5 t do 5 t po jednom hektaru. Cilj svakog poljoprivrednog proizvođača jeste da postigne što veći prinos i kvalitet, a samim tim i da ostvari najviši mogući profit. Da bi došli do toga, neophodno je izvršiti niz agro-tehničkih mera. Jedna od njih, kao važan činilac za postizanje sigurnih i visokih prinosa, jeste đubrenje. Đubrenjem obogaćujemo zemljište pristupačnim hranivima i povećavamo njegovu proizvodnu sposobnost za određenu kulturu.
ZNAČAJ ĐUBRENJA
Za pravilno određivanje količine đubriva, važno je sagledati niz faktora. Prvi, kao najvažniji, jeste sadržaj pristupačnih makro i mikro elemenata, odnosno potrebno je izvršiti agro-hemijsku analizu zemljišta. Na osnovu nje, dobijamo jasnu sliku o stanju plodnosti površine planirane za uzgoj pšenice. Sledeći faktor je planirani prinos. Nikako ne smemo izostaviti činjenicu da 100kg zrna i slame iz zemljišta iznese oko 3 kg azota, 1,2‒1,5 kg fosfora i oko 2,4 kg kalijuma. Pored navedenih makro elemenata, važnu ulogu imaju i mikro elementi.
AZOT ‒ utiče i ugrađuje je u celokupnu nadzemnu masu biljke i određuje prinos. Ima vodeće mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljišta. On je gradivni element i ne postoji proces u biljkama na koji azot ne utiče.
FOSFOR ‒ ima dvojaku ulogu, odnosno učestvuje kao važno biljno hranivo i kao faktor plodnosti zemljišta. Veliki uticaj ima na ukorenjavanje i samu stabilnost stabla pšenice u budućem razviću. Izuzetno povoljno utiče na otpornost na niske temperature, bolesti, poleganje, kao i na samu strukturu zemljišta.
KALIJUM ‒ ugrađuje se u krajnji finalni proizvod. Veoma je važan za biljke i utiče na procese fotosinteze, sintezu proteina, na metabolizam, transport i nakupljanje ugljenih hidrata, a samim tim i na kvalitet ploda odnosno zrna.
NAČIN I VREME PRIMENE ĐUBRIVA
Đubrenje pšenice delimo u dve faze.
Prva faza predstavlja OSNOVNO tj. startno đubrenje koje vršimo pred osnovnu obradu rasturačima djubriva, odnosno pred zaoravanje u septembru ili sa samom predsetvenom pripremom u septembru/oktobru. U osnovna đubriva ubrajamo NPK i MAP (monoamonijum-fosfat).
Na zemljištima gde je prethodno analizom utvrđeno dovoljno pristupačnih N, P, K primenjujemo osnovno djubrenje sa NPK formulacije 15:15:15 ili 16:16:16 u količini 250‒300 kg/ha.
Na zemljištima gde imamo manjak P, koristimo djubrivo NPK formilacije 6:24:12 ili 10:30:20 u količini 300 kg/ha ili MAP formulacije 12:52 u količini 150‒200 kg/ha ili MAP formulacije 10:48 u količini 150‒200 kg/ha.
Na zemljištima gde imamo manjak K, koristimo NPK formulacije 6:12:24 ili 8:16:24 u količini 250‒300 kg/ha.
Druga faza đubrenja pšenice predstavlja đubrenje za prihranu azotnim komponentama. Kao što smo napomenuli, pšenici je pristupačni azot (N) neophodan tokom čitavog razvića i zbog toga u obaveznu stavku dolazi đubrenje za prihranu. Uneli smo 1/3 azota u osnovnoj obradi, dok ostale 2/3 unosimo u februaru/martu dok je pšenica u fazi mirovanja pred vlatanje.
Azotno prihranjivanje se može vršiti đubrivima kao što su KAN (krečni amonijum-nitrat 27%N), mađarski KAN (27%N, 7% Cao, 5% MgO) i ova đubriva predstavljaju fiziološki neutralna đubriva tj. ne zakišeljavaju zemljište. Prihranjivanje možemo izvršiti i đubrivima kao što su AN(33%N), SAN(34%N) i UREA (46%N) i to su fiziološki kisela đubriva.
Ova đubriva prinosimo zemljištu u jednom ili u dva navrata. Ako želimo u jednom terminu izvršiti prihranu, optimalno vreme je prva polovina marta meseca. Tom prilikom unosimo 250‒300 kg/ha KAN-a AN-a ili SAN-a ili možemo prihraniti sa UREA-om 200 kg/ha.
Ukoliko prihranjujemo u dva termina, prvi vršimo u drugoj polovini,pred kraj februara sa količinom 150‒180 kg/ha KAN-a, AN-a ili SAN-a. Drugi termin obavljamo nakon 2-3 nedelje pred fazu vlatanja pšenice unošenjem 100‒120 kg/ha UREA-e. Starije biljke pšenice imaju veću otpornost od neželjenih efekata koje UREA može izazvati svojom agresivnošću i zbog toga je koristimo u drugom terminu. Ona predstavlja đubrivo koje se sporije razlaže u zemljištu pa samim tim biljka ima azot duže na raspolaganju. Za razliku od KAN-a, UREA se usled povećane količine padavina ne ispira i duže je postojana što je od izuzetnog značaja.
Preporuka je da se ne koriste ista đubriva prilikom prvog i drugog termina a do sada se najbolje pokazala kombinacija u kojoj se KAN koristi u prvom terminu a UREA u drugom.