Domaći paradajz je najboljeg ukusa – da li smo taj ukus zaboravili?
Da li ste za paradajz koji je kupljen u supermarketu, poreklom ko zna otkuda, rekli da je bezukusan i tvrd? Verujte da niste jedini! Mnogi od nas se rado sećaju domaćeg paradajza iz bakine bašte i tog tipičnog slatkog ukusa! Gde je nestao taj paradajz?
Ekološki sistem poljoprivrede i gajenje na malim posedima, su se nekada u najvećem procentu primenjivali i upravo u takvim malim baštama rasli su najukusniji plodovi.
Baštovanstvo kao osnova za očuvanje biodiverziteta!
Bogatstvo agrobiodiverziteta je naučna zajednica prepoznala dosta davno, kada su i razvijani različiti načini očuvanja postojećih genetičkih resursa. Priroda je sama oblikovala oblike paradajza koji su veoma različiti i raznovrsni, kao i boje koje variraju od crvene, zelene, žute pa čak i crne. Pod uticajem antropogenog faktora, protiv prirode, stvarale su se sorte sa tendencijom da budu otpornije i tvrđe, zbog potreba različitih tržišta i transporta, ali kako kažu genetičari, postoji jedno zlatno pravilo a to je: “Ako na jednoj strani dobijete, na drugoj ćete izgubiti.” Kod takvih sorti se tokom selekcije na prinos i tvrdoću sukcesivno gubio njihov kvalitet i otprornost.
Međutim, privreda i druge strukture su prepoznale značaj očuvanja gajenih kultura tek početkom 21. veka i to kada se u njemu uviđaju potencijali za prevazilaženje problema održivosti postojećih sistema poljoprivredne proizvodnje i ishrane populacije sa jedne strane, odnosno, prvobitnih i neobnovljivih resursa.
Naglom industrijalizacijom tokom 20. veka, koja je prouzrokovala migraciju stanovništva iz sela ka gradovima, drastično je pojačan i ubrzan nestanak lokalnih sorti i populacija poljoprivrednih kultura. Uporedo sa naglim nestankom mnogih gajenih kultura, njihovo prikupljanje je prepoznatno kao izuzetno važno za čitavo čovečanstvo.
Stare sorte su veoma važne za organsku poljoprivredu i ishranu čoveka. One se karakterišu znatno višom otpornošću na izmenjene klimatske uslove, kao i otpornošću na bolesti i štetočine, za razliku od novih sorti i hibrida.
Očuvanje bogatstva gajenih vrsta, sorti i populacije, predstavljaju strateški značajne mere agrarne politike svake države. Sprovode se planski, rukovođene su naučnim institucijama, a sprovode se kroz različite oblike banaka gena i ne smeju se ni u kom slučaju zanemarivati!
Miloš Stojanović