Imali ste prilike da u prethodnom tekstu pročitate nešto više o prihrani povrtarskih useva, najčešćim greškama proizvođača, prevazilaženju istih, kao i redukciji kalijuma u procesu postizanja visokih prinosa.
Ekonomski aspekt proizvodnje je jedan od glavnih razloga zbog koga ćemo u ovom tekstu proći kroz sve sitnice u vezi prihrane i navodnjavanja. Vodotopiva i folijarna đubriva predstavljaju snažan temelj i osnov svake proizvodnje, a pritom nisu nimalo jeftina, zbog toga je od presudne važnosti voditi računa o svakom gramu i svakoj litri upotrebljene vode sa rastvorenim mineralnim materijama.
Ukoliko ste pratili, čitali i do detalja obratili pažnju na svaki segment prethodnog teksta, napomenuo sam da više – uvek ne znači bolje! Pod tim podrazumevam da kao što je to slučaj sa pesticidima – da ih treba primenjivati onda samo kada za to postoji potreba, ista situacija je sa đubrivima, jedino što postoji pravilo – odnosno količina primene.
Da li to znači da sa manje primenjenih đubriva možete postići više?
Ukoliko pratite sve korake i savete, rezultati će biti neminovni i uspešni, uz optimalan utrošak prihrane. Ono što se smatra viškom, jesu količine đubriva, neprimerene potrebama useva, elektroprovodljivosti rastvora, kiselosti zemljišta i količinom hraniva u istom.
Najpre ćemo nešto reći o potrebnoj količini vode u skladu sa potrebama gajenog useva. Prvo i osnovno pravilo je da voda u procesu navodnjavanja mora dosegnuti donju granicu korenovog sistema.
To u praksi znači da voda mora dosegnuti do donje granice razvijenosti korenovog sistema, koja u većini slučajeva iznosi od 40 – 50 centimetara dubine.
Moguće greške su prevelika ili premala količina vode. Tačna i precizna količina vode može se sa sigurnošću odrediti pomoću tenziometra, a svaka nepravilnost može negativno uticati na povrtarski usev, počevši od korenovog sistema, koji je polazna tačka svih nadolazećih problema u toku sezone, kao što su slabiji prinosi i veća opasnost od bolesti.
Dolazimo do najbitnije stvari, a to je izbalansiran odnos količine vode i hraniva, koji će biljci obezbediti adekvatan procenat usvojenog hraniva preko korenovog sistema.
Postavlja se pitanje, kako znati da li je biljka adekvatno snabdevena hranivima i koliko su ta hraniva u zemljištu pristupačna biljci?
Na osnovu praćenja parametara pH vrednosti i EC rastvora, može se sa sigurnošću napraviti pravilna preporuka, koja će dati sigurne i dobre rezultate.
Elektroprovodljivost rastvora govori o tome koliko hraniva imamo u zemštu, a koje možemo odrediti pomoću EC metra.
Veoma je bitno da proizvođači znaju da voda, najčešće je to iz ceva ili kanala, provodi struju u nekoj meri, odnosno 0,5 – 0,8 mS.
Delovanjem vodotopivih đubriva, odnosno soli, povećava se provodljivost rastvora, a na osnovu toga možemo znati koliko hraniva ima u istom.
Najvažnija stvar je na kraju odrediti konkretan odnos vode i potrebnog hraniva na osnovu prethodnih analiza i prikupljenih parametara.
Ukoliko je recimo vrednost izmerena EC metrom 1 mS , onda to znači da 1 kg hraniva trebamo rastvoriti u 10 litra vode. Uzimajući u obzir veće površine i veći utrošak vode i hraniva, rastvor treba redukovati u skladu sa predloženim odnosom. Informacija se odnosi na pravljenje koncentrovanog rastvora. Kasnije se taj koncentrovani rastvor pusta kroz sistem kap po kap u odnosu 1:100.
Ukoliko je vrednost izmerena EC metrom veća od 4 mS, to znači da u tom periodu ne treba dodavati hranivo, tj. da u vodi ima dovoljne količine rastvorenog hraniva.
Ukoliko imate bilo kakvo pitanje u vezi sa prihranom useva, slobodan sam da odogovorim na sva Vaša pitanja i predložim adekvatno rešenje.
Miloš Stojanović