Zdrava hrana i život na selu

Kako početi sa pčelarstvom? – MEDUS

Kada pogledate tekstove o pčelarstvu najčešće ćete naići na stručne tekstove koji mogu razumeti samo pčelari koji se time bave godinama.

Moja želja je da u ovom tekstu navedemo nekoliko osnovnih saveta koji će pomoći svakom čoveku koji želi da krene u prelepu avanturu zvanu pčelarstvo.

Prvi savet nije tehničke prirode, on se više odnosi na stav i pogled prema pčelarstvu u samom startu.

Velika je greška ako pčelatrtstvo na početku posmatrate kao biznis. Biznis zahteva jasne brojke, koliko je moguća precizna očekivanja, definisanje budućih ulaganja i naravno računicu očekivanog prihoda. To je u pčelarstvu skoro nemoguće, posebno ne na početku. Razlog je veoma prost, mnoge stvari neće zavisiti samo od vas.

Pčele su veoma specifične, količina meda će zavisti od temperature, količine padavina, jačine pčelinjih društava, genetike matica, tempiranja „forme“ svakog društva, položaja pčelinjaka i još mnogo drugih faktora. Sve ovo je na početku veoma teško za proceniti.

Zato na prve košnice ne gledajte kao na izvor prihoda, već ih iskoristite da naučite, izvučete pouke, upoznate pčele i okolinu i tek nakon toga se upustite u računice, očekivanja i projketovanje eventualne zarade.

Drugi savet se odnosi na broj košnica.

Kao što smo već rekli ne smete prve godine gledati samo na prihod, zato i ne počinjite sa prevše košnica, ali nikako nemojte i samo sa jednom.
Najbolje je početi sa 3 do 5 košnica. Tako ćete imati vremena da se svakoj posvetite, da istražujte, upoređujete i naravno da učite na greškama.

Jedna nije pogodna zato što vam se može desiti da vam ta jedna jedina ugine što bi vas sigurno demoralisalo da krenete sve od početka. Takođe kada ima više od jedne možete primenjivati različite savete i tehnike i tako videti šta najviše odgovara vama i vašim pčelama.

Treći savet možda zaslužuje i višu poziciju, a to je : Obavezno pronađite mentora.

Naravno nije svaki mentor dobar mentor, nije svaki odnos sa menotorm dobar odnos. Pogledajte rezultate čoveka kome ste poverili svoje košnice, proverite njegov ugled kod ostalih kolega, pa tek onda slušajte i upijajte sve što on kaže.

Pored toga što je bitno da se mentor zaista razume u pčelarstvo, bitno je da i to da vi imate jedan zdrav i iskren odnos.

Ono što je najbitnije kod mentorstva je to da se nikada u poptunosti ne oslanjate na savete mentora jer tako nikada nećete napredovati i veoma teško ćete se osamostaliti.

Najbolje je da radite sami, a da mentor bude tu samo da vam odgovara na vaša pitanja, da rešava nedoumice ili da vas opomene kada idete baš u pogrešnom pravcu iz kog nema povratka. Jer ipak, kao i u životu niko se nije naučio na tuđim greškama.
Naravno savetujemo vam da uvek imate nekoliko izvora, iz kojih ćete crpeti znanja i pornaći ono što vama najviše prija.

Četvrti savet se veoma naslanja na prethodni.

Na početku vam uglavnom svi daju savete tehničke prirode, kako uraditi ovo, kako uraditi ono, kada je vreme za koju radnju i slično, ali veoma je bitno razumeti zašto baš to i zašto baš tad.

Pčelarstvo se ne može naučiti napamet, svki pčelinjak je drugačiji, svako društvo je drugačije, svaka matica je drugačija, svačiji ciljevi nisu isti.
Zato je bitno da na samom početku razumete zašto baš to i zašto baš tad. Da bi kasnije to mogli da primenjujete u zavisnosti od situacije. Redosled radnji na pčeliljaku diktira klima, snaga društva, genetika matice , način na koji su zazimljene i tako dalje i tako dalje.

Zato se uvek trudite da razumete suštinu, jer pčela je ipak živo biće i što je najbitnije , ona je živo biće koje čovek nikada neće uspeti da dresira, tako da će na kraju uvek biti tako kako ona odluči.

Peti savet, pčele su pametnije nego što mislite, potrudite se naučite da ih slušate, da pratite njihove znakove koje ukazuju na postojanje problema, zavolite ih iskreno i uživajte u miru koji one donose. Jer kako kažu, pčela ipak ima rajsko poreklo.

Za sva dodatna pitanja možete nam se obratiti na instagram profilu @pcelarstvomedus, a mi ćemo se potruditi da vam odgovorimo u granicama našeg znanja i mogućnosti.
Tekst pisao Toma Kovačević, uz mentorstvo Marka Kovačevića.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button