Mladi u agraru

Koreni: Aleksa je udobnu kancelarijsku stolicu zamenio neudobnim sedištem traktora!

Aleksa Vučićević, koji je po struci diplomirani ekonomista u hotelijerstvu, a po zanimanju komercijalni direktor u porodičnoj firmi, pokrenuo je proizvodnju na svojoj dedovini i time dao školski primer kako da neobrađenog, zakorovljenog i davno zaboravljenog imanja stvorite novu vrednost.

Uporno se trudimo i potenciramo da se iza naših potencijala kriju ogromne mogućnosti ako uspemo da od sirovina napravimo gotov proizvod, a nakon toga ga i brendiramo, tržište će to prepoznati pa je uspeh zagarantovan. Istina, put je trnovit i težak, ali se na kraju isplati. Sa Aleksom smo razgovarali o njegovom putu, obrazovanju, dosadašnjem iskustvu, ali i izazovima koji su ga sputavali.

Dedovina na kojoj je Aleksa započeo proizvodnju, bila je netaknuta 40 godina.

Čime se bavite i da li Vaše zanimanje ima dodirnih tačaka sa poljoprivredom?

– Moj primarni posao je komercijalni direktor porodične firme Art Ival, poznatijem po brendu Premier čokolada, a koje nema nikakvih dodirnih tačaka sa poljoprivredom, kao ni moje školovanje, gde sam, posle šeste beogradske gimnazije, završio Fakultet za turizam i hotelijerstvo i stekao zvanje diplomirani ekonomista u hotelijerstvu. – navodi Aleksa

Odakle hrabrost da udobnu kancelarijsku stolicu zamenite neudobnim sedištem traktora?

– Od malena sam učio od svojih roditelja, koji su takođe pokrenuli svoj posao i to u najtežoj ekonomskoj situaciji u zemlji, devedesetih godina, ali sam i sam imao mnogo „biznis ideja“ i nisam imao straha da krenem u nove poduhvate. Međutim, ovaj poduhvat je najozbiljniji i od kog neću odustati dok ne uspe. – dodaje Aleksa

Aleksa je udobnu kancelarijsku stolicu zamenio neudobnim sedištem traktora!

Dedovina, koreni i divlji origano, kako je došla ideja za sve ovo i ima li neke povezanosti?

– Smatram da Srbija može biti lider u svetskoj poljoprivredi, jer imamo toliko plodne, a neobrađene zemlje u našoj državi, ali nažalost ta ista država nema „sluha“ za to, već se ljudi moraju sami snalaziti. U svakom slučaju moja ideja je bila vezana za ulaganje u lekovito i aromatično bilje, kao i kasniju destilaciju i proizvodnju eteričnih ulja i hidrolata.

Kao što sam pomenuo neobrađenu zemlju koja stoji netaknuta u većem delu Srbije, tako je i moja porodica ima, u selu Dražinovići, u blizini Požege.

Možemo biti lideri u svetskoj poljoprivredi ali država nema sluha za to!

Iako smo se i moj otac i ja rodili i živimo u Beogradu, nisam želeo da ona propadne, odnosno da se ne iskoristi, pa smo tako zet i ja odlučili da zasadimo neko bilje, koje kasnije možemo destilovati i praviti eterično ulje. S obzirom na to da nismo imali nikakvog iskustva u poljoprivredi, angažovali smo stručnjake koji su nam pomogli da izaberemo sortu, a na osnovu analiza zemljišta, kao i hidrometeoroloških uslova na tom podneblju. Od nekoliko biljnih kultura, mi smo se opredelili za divlji origano, odnosno u narodu poznat kao vranilova trava ili vranilovka, koji je jedan od najjačih ili možda najjači prirodni antibiotik.

Izazovi i problemi sa kojima ste se susretali tokom celokupnog procesa?

– Bilo je mnogo izazova, jer nam je sve bilo novo. Prvi izazovi su bili uvoz sadnica i obrada zemlje (netaknute 40 godina), pa zatim i sadnja, gde nismo mogli mašinski da posadimo 36.000 organskih sadnica, već sve ručno. Posle toga je došlo na red i renoviranje objekta gde ćemo smestiti naš destilator. Prvobitna ideja je bila da samo malo sredimo postojeću štalu koja se ne koristi, međutim, od te štale je na kraju ostao samo temelj, a mi smo morali da podignemo ceo objekat. Naravno, nedostatak građevinaca i radnika je učinio to, da smo mi sami morali da učestvujemo u izgradnji, pa smo bili i na mešalici za beton i dodavali blokove itd.

Kada smo konačno to sve završili, na red je došla prva žetva. Angažovali smo radnike za to, a mi smo bili u destileriji sa namerom da destilujemo. Međutim, baš u tom periodu, prvi put posle ne znam koliko godina, presuši reka Rzav, sa koje se snabdeva vodom skoro cela zapadna Srbija, a nama treba protočna voda za destilaciju i tako smo morali da odložimo žetvu na dve nedelje. Za to vreme, bilje je polako krenulo da gubi vlažnost i da se suši. Rezultat svega je daleko manji prinos nego što je trebalo, gde smo na kraju dobili svega 1 litar eteričnog ulja, od celog jednog hektara zasada.

Zaista nismo znali šta da radimo dalje, jer smo sav svoj lični novac, kao i ondaj dobijen preko kredita uložili u ovaj svoj poslovni poduhvat. Posle nekakog vremena razmišljanja šta i kako dalje, došli smo na ideju da eterično ulje i hidrolat iskoristimo kao sirovinu za neki krajnji gotov proizvod.

Šta dolazi na kraju, koji proizvod je u pitanju?

– Sledom srećnih okolnosti i ličnih kontakata, došli smo do firme Medical Plants, baš iz Požege, sa kojom smo dogovorili da nam uslužno proizvedu kozmetičke proizvode, a koji sadrže naš organski divlji origano.

Odredili smo vrste proizvoda, kao i recepture i upustili se u opet novu industriju, ovog puta kozmetičku. Konačni izbor proizvoda su micelarna voda, gel za umivanje lica, kao i noćna krema za lice. Ovo su prva tri proizvoda koje ćemo plasirati na tržište, a u planu nam je da napravimo još dva do kraja godine.

Kakvi su Vaši planovi po pitanju prodaje i distribucije, gde možemo kupiti Vaš proizvod?

– S obzirom na to su u našim proizvodima, pored organskog divljeg origana, korišćeni najkvalitetniji prirodni sastojci, a koji su i u skladu sa trendovima na tržištu, mi smo izabrali i premium ambalažu, pa ćemo kao premium proizvođač tako nastupati i na tržištu. Pokušaćemo da naše proizvode postavimo na police apoteka i drogerija, kao i na određenim online shop-ovima, koji se bave prodajom kozmetike. Takođe, u izradi nam je i sajt, koji će ujedno biti i naš online shop.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button