Mladi u agraru

Od hobija do ozbiljne proizvodnje cveća! – Cvetna priča

Puno je uspešnih priča o entuzijazmu mladih ljudi koji su odlučili da pokrenu proizvodnju na selu i tako promene svoj život, ali mi vam ovoga puta prenosimo nešto specijalno. Jelena i Danijel Martinović su bračni par koji je započeo proizvodnju cveća u vidu hobija, možemo reći gotovo iz ljubavi, ali kasnije je ta ljubav prerasla u posao i stabilan izvor prihoda.

Jelena se u tekstu dotakla mnogih, važnih tema, govorila o njihovim počecima u proizvodnji, marketingu, prodaji ali i svakodnevnom životu i izazovima koje svakodnevica nosi sa sobom.

Jelena, možete li nam reći kada ste započeli Vašu proizvodnju i kako je bilo na početku?

2015. godine smo započeli izgradnju naše kuće, onako klasično u Srbiji, na kredit. Ja radim, suprug radi, ali nije dovoljno. Prosto nije, za kuću je potrebno mnogo para. To je činjenica. Ma ko uopšte danas pravi kuću, evo mi ne znamo nikog iz našeg užeg i šireg okruženja. Dobro znam za jednu influenserku, ali to je druga priča. Morali smo da smislimo kako da zaradimo dodatni novac. Iste godine počeli smo da se bavimo cvećarstvom. Suprug je moler, ja vaspitačica, nemam nikakav zanat, ali volim cveće. I eto ideje za početak. Počeli smo sa ušteđevinom od 200e. Čisto da nam nije žao ako „puknemo“. Posadili smo 400 saksijskih hrizantema. Smešno jel da? Ali meni nije, to mi je bio hobi. Ja se nisam opterećivala što nas je čovek od kog smo kupili rasad sa čudom pitao: “ Hoćete samo 4 kontejnera rasada?“. On je navikao na porudžbine od 10000 sadnica. Mislila sam čoveče sem petunije, muškatle i fikusa ja ništa sadila nisam u životu. No dobro idemo stepenik po stepenik.

Jelena i Danijel Martinović

Kako su se stvari kasnije odvijale?

Kasnije se naša proizvodnja povećala. Sledećeg proleća smo postavili svoj prvi plastenik. E to je avantura za sebe. Guglanje na internetu šta nam je potrebno šipke, obujmice, flaše, cement, folija, nacrti plastenika, varenje šipki ili šrafljenje. Od potpunih neznalica do plastenika 12*5m. Opet smešno, ma nije. Mi smo bili ponosni na našu građevinu, eno je stoji još uvek. Ne znate kako je moćno kad žena uđe u gvožđaru i traži 15 šipki od 8 metara pola col, 24 male šipke od pola metra, kažem toliko i toliko šipke krivite, čovek koji je dva puta stariji od mene kaže: „A za šta vam to treba gospođo?“

A ja priđem i nacrtam mu plastenik do detalja. – objašnjava Jelena

Tu su se uselile razne petunije, surfinije, verbene, muškatle i još po neko sitno prolećno cveće. Dobro je išlo, količine su isto bile male jer je svaki početak neizvestan. Sada imamo proizvodnju u 4 velika plastenika, znamo šta su i pocinkovane cevi 😉 broj sadnica se godinama povećava, pored prolećnog asortimana cveća imamo i jesenju proizvodnju hrizantema za rezani cvet. Robu plasiramo najviše na pijaci u Jagodini, mada rezani cvet šaljemo širom Srbije i Kosova.

Hrizanteme sa poljoprivrednog gazdinstva Martinović.

Da li ste registrovali Vaše poljoprivredno gazdinstvo?

Sećam se kada sam prvi put registrovala poljoprivredno gazdinstvo stojimo u redu desetak ljudi i ja. Osećala sam se napeto zbog svih papira i pomalo čudno istovremeno. Ja sa skoro 30 a oko mene sve ljudi sa preko 60 i više godina. Gde su nam mladi u zemlji. Zar se samo stari bave poljoprivredom kod nas? Jedan deda sa štapom mi reče: „Ćero ovde se čeka za poljoprivredu, a tamo se plaćaju računi“. Mislio je da sam pogrešila šalter. Rekoh mu da sam na pravom mestu, što on nije mogao da veruje. Tužno, zar ne?

Šta su prednosti a šta mane života na selu u odnosu na grad?

Moj suprug je živeo u gradu, sad smo na selu, ja sam ovde rođena i nikako ne mogu da zamislim život u stanu. Selo je usporenije, ali napornije. Verovatno da nije lako ni u gradu, samo o različitim stvarima razmišljamo. Mi na selu razmišljamo o vremenskim prilikama, ustaje se rano, kasno leže, letina je glavna briga od sadnje do branja. Zimi kad je -15 verovatno niko i ne pomisli da mi po snegu sadimo cveće od svega 3-4 listića. Niko ne pomisli da se noću ne spava jer se brine o temperaturi u plastenicima. Cveće se očekuje u aprilu, maju. Ali postoji i onaj feedback od zadovoljnih kupaca koji dobijete pa vam se kroz osmeh i zadovoljstvo sve vrati.

Zapratite ih na Instagramu i podržite! Cvetna priča

Stalno čitamo o tome da se mnogo mladih ljudi vraća na selo, ali šta je zaista istina? I koliko su mladi posvećeni tom poslu?

Mladi na selu moraju da istražuju tržište, da osluškuju potrebe potencijalnih kupaca. Poljoprivreda je toliko napredovala, niste ni svesni šta sve možete ako negde imate koje parče zemlje. I svaki rad se isplati, samo je potrebno vreme da vas ljudi upoznaju, da se pročuje za vas. To ćete uspeti samo kvalitetom. Ljudi prosto osete kada nešto radite sa zadovoljstvom i ljubavlju.

Kakvi su izazovi u proizvodnji? Možete li nam ispričati nešto iz Vaše svakodnevice?

Evo jedne zanimljive priče sa pijace. 6 ujutru već sam raspakovala robu sedim i čekam da se grad probudi i dođe nešto da kupi. Dolazi žena koja nosi praznu saksiju i žali se kako joj je jedna sadnica uvenula. Tvrdi da je od mene kupila, ja se ne sećam ali joj kažem da izabere drugo koje hoće. Ona iznenađena uze cveće i ode. Kad je kasnije došao suprug do mene reče mi: „Kako si tako lakoverna, stvarno si joj poverovala i dala joj drugo za džabe“. Nisam ni pomislila da je žena mogla da me slaže. Nije prošlo pet minuta dolazi ta ista žena ponovo i donosi meni i Danijelu dve velike kifle sa sirom, vruće tek ispečene. Kaže: „Nisam mogla da verujem da ste mi onako bez razmišljanja dali drugo cveće, u znak zahvalnosti sam morala da vam donesem kiflice, ja sam ih pravila“. Srce mi je bilo puno! Dobri ljudi i dalje postoje, a dobro se uvek dobrim vrati.

Miloš Stojanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button