Pod ovakvim uslovima posluju konkurenti naših poljoprivrednika..

Ovih dana se dosta komentarisalo o konkurentnosti naše robe, položaju iste na tržištu i cene po kojoj se naše sirovine prodaju, na domaćem ili inostranom tržištu. Takođe moramo obuhvatiti, odnosno uzeti u obzir i stranu robu koja iz uvoza dolazi na naše tržište, praveći domaćoj robi konkurenciju. Smatram da je izuzetno bitno govoriti o ovoj temi, kako bi svima bilo što jasnije, zašto smo tu gde jesmo i kako možemo trenutnu situaciju rešiti.

O našim poljoprivrednim proizvođačima ćemo vrlo kratko.

Uzmimo našeg, recimo, prosečnog poljoprivrednog proizvođača, koji je vredan i pravi dobru robu. Uvek ima zadovoljavajuće prinose i kvalitet, ali za produkte svog rada, retko kada od tržišta dobija ono što on, ali i ta roba zaslužuje.

Taj domaćin mora da potpuno sam, bez ikakve besplatne stručne podrške koju mu je organizovala država, što je naravno moguće samo na papiru ili televiziji, da organizuje proizvodnju na svom imanju.

Bez dugoročne i sigurne kreditne podrške, koja nije subvencionisana naravno, na staroj mehanizaciji, bez obrtnih sredstava, mora da plati sva izdvajanja za preskupe državne takse, porez, doprinose..Bez ikakve izvozne podrške i sa nerealnim kursom, on se tako potpuno sam pojavljuje na surovom, gigantskom svetskom tržištu.

U kakvim uslovima istovremeno posluje njegov konkurent? Čija je roba uvek ispred naše, po kvalitetu ne bi smo rekli, ali po ceni i ekonomskom pragu isplativosti, uvek.

U isto vreme, konkurent našeg poljoprivrednika dobija državnu subvenciju između 40-100 odsto i kredite koji imaju kamatu 3-5 odsto godišnje! Ponavljam godišnje!

Pored toga, uprkos slobodno trgovinskim sporazumima, države naših konkurenata uvode protekcionizam i visoke necarinske barijere.

Ako i to naši poljoprivrednici uspeju da prođu, ostaje da se prilagode standardima, koja nam, propisuje svaku sitnicu samo da bi vas oterali sa svog tržišta. Postavlja se pitanje, kako biti konkurentan na tržištu pod ovakvim uslovima?

Kada bi konkurenti mogli bar na trenutak da dođu i da, pod našim uslovima proizvode robu i konkurišu na tržištu, male su šanse da bi bili išta bolji od nas.

Na tržištu se najbolje vidi koliko ko vredi.

Miloš Stojanović