Pčelarsko domaćinstvo Đorđević: Prirodan med koji proizvodi 6 generacija!

Naše tržište preplavljeno je velikom količinom proizvoda, a pogotovo u oblasti pčelarstva. Nije ni čudo, jer je Srbija jedna od vodećih zemalja kada je u pitanju statistika broja košnica po glavi stanovnika.

Impresivan podatak, zar ne? Međutim, pored svega toga, postoji znatan broj proizvoda sumnjivog kvaliteta i sastava, meda koji najčešće nije prirodan.

Kako izbeći situaciju da svojoj deci kupujete fake med? Kako da prepoznate pravi, domaći med?

Odgovor sledi u priči koju imate priliku da pročitate i saznate nešto više o porodici Đorđević, koja se tradicionalno bavi pčelarstvom i proizvodi najkvalitetniji med koji se može naći u prodaji.

Ako posegnete za teglom meda u supermarketu, dobro razmislite odakle je taj med, osim ako na njemu nije naznačeno sa kog gazdinstva potiče, ne kupujte. Pročitaćete na kojim pijacama možete kupiti med koji Đorđevići proizvode.

Uživajte u priči.

Kakav uticaj na zdravlje čoveka ima med?

Med je veliki izvor enzima, vitamina, mineralnih materija i prostih šećera koji se brzo vare i daju potrebnu energiju organizmu. Med je potreban i deci za pravilan rast i razvoj, popravlja krvnu sliku i odličan je za jačanje imuniteta. Takođe, ima i antibakterijsko dejstvo, pa je koristan i kod raznih infekcija i upala.

Da li je med koji prodajete sa Vaših pčelinjaka i kada ste započeli taj posao?

Med koji prodajemo je sa naših pčelinjaka, tako da garantujemo za kvalitet svake tegle meda.
U našem domaćinstvu se trenutno šesta generacija bavi pčelarstvom kao glavnim zanimanjem. Ne možemo sa sigurnošću da preciziramo godinu kada su se pojavile prve košnice u našoj porodici, ali imamo podatak da se 1907. godine rekla Mlava izlila i odnela sve vrškare koje smo do tada imali. Godinama nakon toga pčelinjak se obnavljao i broj trmki povećavao.

Tek 1928. godine nabavljene su prve košnice sa pokretnim saćem i počinje se sa ozbiljnijim pčelarenjem. Od tada, pa sve do danas, neprekidno, pčele su prisutne u našoj porodici.

Koje prirodne mešavine biste izdvojili?

U našem asortimanu se, pored bagremovog, livadskog, lipovog i šumskog meda nalaze i medne mešavine kao što su: kopriva med, med za prostatu, mešavina matičnog mleča i meda, herba med, mešavina perge, polena, matičnog mleča i meda, med sa lešnikom i kakaom, mešavina polena, matičnog mleča i meda.

Mešavina koja se na osnovu povratnih informacija sa tržišta izdvaja iz godine u godinu je kombinacija perge, polena, matičnog mleča i meda. Pored toga što je izuzetnog ukusa, kremaste teksture, ova kombinacija je kompletna u smislu da sadrži najkvalitetnije pčelinje proizvode. Predstavlja odličnu kombinaciju za jačanje imuniteta, za postoperativni oporavak…

Takođe, mi bismo izdvojili i med sa lešnikom i kakaom koji je od skoro u našem asortimanu. Ova mešavina je brzo našla put do naših najmlađih korisnika što nam i jeste bio glavni cilj. Kao što smo već rekli, med je jako bitan za pravilan rast i razvoj dece i treba ga uvesti u njihovu svakodnevnu ishranu.

Gde se mogu naći Vaši proizvodi?

Naše proizvode prodajemo u Beogradu, na pijacama Zeleni venac, Zemun i Blok 44. Takođe, i u okviru našeg domaćinstva u Kamenovu.

Za sve one koji nisu u mogućnosti da posete naša prodajna mesta, mogu posetiti naš sajt: www.pcelar-djordjevic.com  ili instagram i fb profil ( pcelar_djordjevic ; Pcelarsko domacinstvo Djordjevic Kamenovo ) i poručiti. Sve proizvode šaljemo na kućnu adresu.

Koji su planovi za budućnost što se tiče razvoja brenda?

Što se budućnosti tiče, glavni plan nam je održavanje kvaliteta u proizvodnji meda i ostalih pčelinjih proizvoda kao i održavanje trenutnog broja pčelinjih društava sa blagim porastom. Takođe, planiramo i da povećamo proizvodnju matica.

Uz sve to, voleli bismo i trudimo se da povećamo svest kod ljudi o značaju pčela i pčelinjih proizvoda za naše zdravlje i uopšte životnu sredinu. Veliku korist od pčela, kao glavnih oprašivača, imaju i poljoprivrednici. Pčele da bi opstale koriste nektar i cvetni prah iz cvetova biljaka kao hranu a samim tim obavljaju važan proces za biljke, oprašivanje. Tako da se pčele i biljke međusobno dopunjuju. Nažalost, deo poljoprivrednika nije svestan toga pa vrši prskanje voća u cvatu. Time nanose velike štete pčelarima sa stradanjem pčela.

Miloš Stojanović