Mladi u agraru

Sara će upisati Poljoprivredni fakultet bez prijemnog ispita! Osvojila je prvo mesto na republičkom takmičenju!

Sara Simeunović je primer svim mladim srednoškolcima na koji trebaju da se ugledaju. Osvajanjem prvog mesta na republičkom takmičenju iz Biologije, obezbedila je upis na Poljoprivredni fakultet , smer Prehrambena tehnologija bez polaganja prijemnog ispita! Više o njenom obrazovanju, stavovima i razmišljanjima možete pročitati u tekstu koji sledi.

Možeš li nam reći odakle dolaziš i kakvo je tvoje dosadašnje obrazovanje?

Dolazim iz Arilja, opštine koja pripada Zlatiborskom okrugu. U Arilju sam pohađala Osnovnu školu “Stevan Čolović”, koja mi je pružila osmogodišnje opšte obrazovanje. Zbog svoje svestranosti i paralelnog interesovanja za društvene i prirodne nauke, opredelila sam se nakon sticanja osnovnog obrazovanja za gimnaziju (opšti smer) u Srednjoj školi “Sveti Ahilije” u Arilju. Prvi časovi provedeni u učionicama škole su mi predstavili jasnu sliku mojih veština, sposobnosti i interesovanja koja posedujem i negujem prema prirodnim naukama, ali posebno prema biologiji. Kabinet biologije je moju pažnju posebno privukao mikroskopima, panoima i različitim modelima kože, mozga, srca itd. Tim putem je i teklo moje srednjoškolsko obrazovanje: Pored laboratorijske vežbe (Izolacija DNK molekula iz banane), održala sam i nekoliko predavanja nižim razredima o različitim temama koje se tiču biologije. Kako je glad za znanjem bila sve veća, a spektar interesovanja želeo proširenje svojih dimenzija, prijavila sam se za seminar biologije u Istraživačkoj stanici “Petnica” u Valjevu i bila sam na četiri seminara do sada. Svoje znanje i logičko razmišljanje s puno elana sam proveravala na takmičenjima (Takmičenje iz biologije, Takmičenje iz engleskog jezika, Smotra recitatora,  međunarodno takmičenje “Willkommen”, “Misliša”). Tokom školovanja sam bila deo projekta E-Twinning “Latest News and Videos” i oprobala sam se u pisanju i ispitivanju lažnih i istinitih vesti zajedno sa drugim učenicima moje škole i učenicima iz Francuske, Moldavije i Turske.

Pomenula si da si bila polaznik seminara u Istraživačkoj stanici “Petnica”, kakva su tvoja iskustva i šta bi preporučila srednjoškolcima koji planiraju ovaj korak?

Želja za proširenjem već stečenog znanja i interesovanja su me podstakli da pošaljem prijavu za program biologije u  Istraživačkoj stanici “Petnica”. Dani provedeni u Petnici bili su ispunjeni različitim aktivnostima i zadacima. Pored toga što sam bila na predavanjima koja su mi omogućila bolje shvatanje teorije, upoznala sam se s materijalima i metodama koje istraživači i naučnici svakodnevno primenjuju na terenu i u laboratorji. Petnica mi je takođe omogućila sticanje i uvežbavanje tehnike pisanja seminarskih radova i projekata. Kao novi polaznik sam napisala svoj seminarski rad “Bioluminiscencija mikroorganizama” i mnogobrojne terenske i laboratorijske izveštaje. Trenutno kao stari polaznik radim na svom projektu “Ispitivanje ovipozicionog deterentnog efekta i repelentnog dejstva kumarina na ženke pasuljevog žiška (Acanthoscelides obtectus)”. Izrada postera na osnovu zadatih naučnih radova i debata koja je bila organizovana od strane rukovodilaca i stručnih saradnika bile su najzabavnije aktivnosti seminara biologije koji se održao u aprilu ove godine. Upoznala sam i stekla puno prijatelja koji su slični meni i sa kojima sam vrlo rado sarađivala i razmenjivala ideje. Nismo imali ipak puno vremena za druženje, ali smo svi rado ostajali do kasno posle ponoći i diskutovali o  našim projektima, idejama i njihovoj realizaciji. Svim srednjoškolcima preporučujem da sebi pruže šansu, prikupe potrebnu dokumentaciju i pošalju istu na adresu Istraživačke stanice “Petnica”, nakon što prepoznaju svoja interesovanja i talenat za neku od naučnih oblasti, bilo da je reč o društvenim ili prirodnim naukama. Pored stečenog iskustva i sklopljenih prijateljstava, kod svakog polaznika rađa se samopouzdanje i sigurnost u svoja razmišljanja i stečeno znanje, što je neophodno za bilo kakav dalji rad i bavljenje naukom. Petnica polaznicima kroz seminare približava pojedine grane biologije i kroz razgovor sa rukovodiocima i stručnim saradnicima, polaznici bi lakše donosili odluku o svom daljem usavršavanju i odabiru fakulteta.

Kako upisati fakultet bez prijemnog ispita?

Upisati fakultet bez prijemnog ispita je jednim delom sreća, a drugim (i to većim) delom znanje koje se kroz učenje, prelistavanje različite literature i gledanje kvizova vremenom stekne. Bez obzira što pre četvrtog razreda nije postojalo takmičenje, išla sam na dodatnu nastavu iz biologije kad god je postojalo vreme za nju. Kada sam uzela knjige i zbirke zadataka da spremam prijemni ispit za fakultet, do mene je došla vest o takmičenju iz biologije. Na početku nisam puno razmišljala o njemu, ali sam svakako želala da proverim svoje znanje. Na Okružnom  takmičenju iz biologije sam osvojila treće mesto i ostvarila plasman na republičko takmičenje. Taj plasman je meni puno značio, međutim tokom prelistavanja udžbenika i dodatne literature za sledeći nivo takmičenja, nije mi nikada kroz misli prošla ideja da bih možda mogla da osvojim neku od prve tri nagrade na republičkom nivou. Samo su se rojile ideje, razmišljanja, problemi i rešenja na osnovu pročitanih pasusa. Osećala sam se ispunjeno i rasla je želja iz dana u dan da pređem svaku stranicu udžbenika koji su ispunjavali moju policu. Prilikom izrade testa pitanja su zaista zaintrigirala moje misli, pa je koncentracija došla sasvim spontano. Ambicija, trud, istrajnost, želja i posvećenost su dali svoje rezultate: Prvo mesto na Republičkom takmičenju iz biologije sa osvojenih sto bodova i direktan upis na Poljoprivredni fakultet, Univerziteta u Beogradu.

Dakle, ne postoji konkretan recept. Uz malo sreće i puno znanja, rada, želje i volje sve je u životu moguće!

Zašto je tvoj izbor Poljoprivredni fakultet, smer Prehrambena tehnogolija?

Poljoprivredni fakultet predstavlja kombinaciju tradicije i inovacija, što se odlično uklapa s mojom željom za sticanjem znanja, ali i istraživačkim radom. Pored teorije koja se obrađuje na fakultetu, smerovi koji postoje na Poljoprivrednom fakultetu podjednako podležu promenama i inovacijama, koje zahteva tržište današnjice. Odluka o željenom smeru je teško pala, međutim povedena razmišljanjem o značaju hrane, problemima i izazovima koji se provlače tokom proizvodnje iste, opredelila sam se za smer Prehrambena tehnologija, a kako su mikrobiologija i molekularna biologija meni dve vrlo zanimljive oblasti biologije, Mikrobiologija hrane je definitivno modul koji želim da izučavam tokom studija. 

Šta bi poručila budućim generacijama srednjoškolaca, da li imaš za njih neki savet u vezi toga na šta bi trebalo da obrate pažnju pri upisu fakulteta?

Svim učenicima koji su sada u školskim klupama ili će tek započeti svoje srednjoškolsko obrazovanje želim puno uspeha u učenju i sticanju znanja. Prepoznavanje sopstvenih  interesovanja nekada može da predstavlja težak zadatak, ali kroz veliki broj uspona, padova i promašaja, skriveni talenat se otkrije kod svakog pojedinca! Bitno je imati ambiciju, ali ostati istrajan i u teškim situacijama. Učešće na takmičenjima, mnogobrojnim projektima i sekcijama značajno će uticati na lakše prepoznavanje afiniteta pojedinca prema određenim naukama, samim tim će i odluka o željenom fakultetu biti s lakoćom donešena.

Šta misliš o selu i potencijalu poljoprivredne proizvodnje koju Srbija ima?

Srbija je zemlja koja je inače poznata po poljoprivredi i smatram da je poljoprivredni potencijal u našoj zemlji i više nego prisutan, međutim često se postavlja pitanje: Da li stanovnici Srbije iskorišćavaju u potpunosti potencijal koji nam je pružen na adekvatan način? Nekada čujemo da su  podignute fabrike na plodnoj zemlji koja je dar prirode za proizvodnju hrane, ali češće vesti koje čujemo su vesti o poljoprivrednicima koji se trude i bore za opstanak poljoprivredne delatnosti u Srbiji. Njihov marljiv rad nam omogućava sve neophodne sirovine i zato smatram da trebamo poljoprivredi dati mnogo više na značaju i poboljšati položaj poljoprivrednika na selima. Neophodno je više ulagati u razvoj poljoprivrede, jer ona konstantno mora da cirkuliše.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button