Tržište i konkursi

Srpski seljak nikad nije bio u gorem položaju!

Ove godine su u nameštenoj tržišnoj utakmici samo određeni dobijali, dok su svi ostali gubili.

Seljak najviše.

Pogledajmo kako izgleda računica našeg seljaka u ovoj godini.

Ako uzmemo sva njegova ulaganja na 1 hektar pšenice, đubrivo, seme, oranje, kombajniranje, hemijska sredstva, dobijamo ozbiljnu cifru, koju je naš poljoprivrednik, bez obračuna troškova svog rada, morao da uloži određenu cifru novca, za koju više nije siguran da će mu se vratiti.

Kada je administracija odredila da otkupna cena pšenice bude 18 dinara po kilogramu, a prosečan prinos pšenice po hektaru smanjen pod uticajem vremenskih nepogoda, šta našem seljaku ostaje?

Da li je on naplatio svoja ulaganja, znoj, rad i trud? Naravno da nije..

Šta se dešava sa ostalim granama poljoprivrede? Sve što je ove godine bilo na otvorenom polju, ostavljeno na milost i nemilost promenljivom i nestabilnom vremenu, čak i da se nešto uradilo kako valja, usled smanjenja potrošnje, prodavano je jako teško.

Koga god da budete pitali odakle će izdvojiti sredstva da uloži u sledeću sezonu, nema nikakvu ideju šta da odgovori na to pitanje! Možda je i to razlog zašto su naši poljoprivrednici prezaduženi kod banaka.

Dokle bi trebalo da ide to zaduživanje? Dok naše zemljište ne ode u ruke banci? Da li je to budućnost naše poljoprivrede? Da generacije godinama rade i stvaraju da bi na kraju završili kao robovi na posedima stranaca?

Nikakvu pomoć od strane države poljoprivrednici nisu videli. Da ne bude nesporazuma, pomoć ne mora samo da znači – novčana sredstva! Pomoć treba da predstavlja svaki vid podrške poljoprivredi, pogotovo u rešavanju osnovnih problema koji poljoprivrednici nisu u stanju da sami reše, a ima ih milion!

Treba apelovati na državu, pre svega kako bi obnovila organe koji se bave savetodavnom aktivnošću. Reklo bi se da smo odavno zaboravili kako izgleda ta institucija u našoj zemlji. Poljoprivrednicima je odavno preko potrebna pomoć i podrška, na koju odavno ne mogu da računaju.

Miloš Stojanović

One Comment

  1. Sramota je koliko su poljoprivredni proizvodi obezvredjeni.Uzmite bilo sta sto treba da kupite ili ne daj Boze da se castite sladoledom, cokoladom ili da kupite peglu ili fen, pa to kosta 100kg paradajza, odlicnog, bio je 30kg na veliko. Ceo sistem pociva na tome sto ljudi nisu gladni i imaju sta da jedu. A imaju sta da jedu jer neko besplatno radi, prodaje u bescenje. Mnogi odustaju, posekli su visnje, bacali paradajz…sljiva je bila oko 20 i manje po kg, za jednu peglu 150 kg sljive..itd Ima sta da se jede, ali dokle..Sta ostaje poljoprivredniku da se bori da ima sto veci prinos po svaku cenu ne bi li iole nesto zaradio tek da ima da opet poseje..Sta znaci po svaku cenu, pa da nemilosrdno prska, da sto ranije stigne, da sto pre poraste, da bude sto krupnije, da sto bolje rodi, da ga ne pojedu bube itd rezultat masovno trovanje hrane, zemlje podzemnih voda i dugorocne posledice po zadravlje svih nas pa i onih na vlasti koji ce isto tako zarad malog mozga, kolektivne nesvesti o posledicama upotrebe herbicida, pesticida itd isto zaraditi neku rakcinu kao i 50 posto stanovnistva. Dok u evropi regulisu, zabranjuju upotrebe raznih hemikalija i podsticu zdravu hranu mi gradimo fabrike na plodnim njivama gde ce srecni gradjani raditi od ponedeljka do subote pa i svaki drugi vikend, odlaziti i dolaziti kuci po mraku zarad 30000 praveci robovlasnicko drustvo sa fabrikama koje se i grade tamo gde ima jeftine radne snage..Ovo je svidjalo se to nekome ili ne prvenstveno poljoprivredna zemlja sa velikim potencijalom u poljoprivredi, turizmu koji promovise zdrav zivot, zdravu hranu, ciste reke i planine, zdravu vodu..Voda je uovde isto sto i nafta na Bliskom istoku, a kako se mi ponasamo prema hiljadama reka i izvora kojih ima u Srbiji, prodajemo izvore, zagadjujemo, bacamo djubre okolo na svakom izletu, poljoprivrednici bacaju plasticne flase i dzakove gde god stgnu., Nije nam zameriti o stetnosti plastike ne mozemo da naucimo u Zadruzi i Parovima.. Samo neko ko zaista mrzi ovu zemlju moze da je spusti na tako nizak nivo nepostovanja hrane vode, zdravlja i obrazovanja kao sto je to ovde trenutno..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button