Srbski ili albanski proizvođači – ko je u boljoj situaciji?

Po ko zna koji put imamo situaciju da je cena paradajza drastčno pala, a proizvođači su razočarani novonastalom situacijom. Velike nade su polagane u tržište, da će upravo zbog velike potražnje hrane, cena biti zadovoljavajuća, međutim to se nije desilo.

Na samom početku sezone, mogli smo da vidimo u marketima upakovan paradajz na kome stoji etiketa da potiče upravo iz Albanije. Nije nikakva slučajnost da je taj paradajz skoro pa uvek bio jeftiniji od našeg, cele sezone. Što znači da se tokom cele godine ovaj paradajz uvozi.

Osvrnuli smo se na svedočenje pojedinih povrtara koji kažu da u trenutku kada je cena paradajza na tržištu bila u rasponu od 40 do 50 dinara, roba koja je dolazila sa juga, prodavana je za 20 dinara i time se ubijala prodaja našeg domaćeg paradajza.

Šta mislite po kojoj ceni je taj proizvod kupljen i plasiran na naše tržište sa tim ciljem?

Isti ti ljudi svedoče da se ta roba kupuje vrlo jeftino, čak za 8 dinara po kilogramu. Kako onda mi možemo da budemo konkurenti? Gde je tu računica? Da li proizvođači iz Albanije imaju jeftinije seme, đubriva i ostale repromaterijale?

Rezultat svega ovoga su ne baš tako prijatni snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama, gde proizvođači bacaju svoju mukom proizvedenu robu. Bilo je na hiljade komentara o tome zašto isti bacaju svoju robu u kontejner? Zbog čega ne podele to gladnim ljudima? Zašto je ne prodaju, imali bi kakvu takvu zaradu?

Najracionalniji odgovor na to bi bio da se ta roba druge klase, zbog trenutnog stanja na tržištu ne može prodati. Iz kog razloga pitate se? Proizvod je opterećen troškovima proizvodnje, višemesečnim ulaganjima, radnom snagom i na kraju ambažom koja košta 40 do 45 dinara po jedinici. Razumljivo je da hranu ne treba bacati, jer postoje i drugi načini za njen plasman na tržište, kao što je čuvanje u regulisanim uslovima ili prerada. Ali jedno je sigurno, a to je da je muka i bes naterao ljude na takav potez.

Ali da se vratimo na albanske proizvođače. Oni nisu u sjajnoj situaciji, čak ni blizu onom kako mi mislimo da jeste. Čak prolaze loše. Svoju robu moraju da prodaju jako jeftino, jeftinije nego mi, kako bi ona na našem tržištu mogla da bude konkurentnija od naše.

Glavni razlog leži u uvozu i izvozu, zadovoljavanju osnovnih domaćih tržišnih potreba i kalkulacije izvoznih kvota. Zašto mi ne bi zadovoljili potrebe našeg tržišta a onda ostatak izvozili? Onda nam nije potrebna albanska roba, zar ne? U tom slučaju bi stvari funkcionisale mnogo bolje.

Potrošači moraju da preuzmu glavnu ulogu i da, podržavajući našu privredu, kupuju domaće proizvode iz Srbije, bio to paradajz, paprika, meso, voće ili nešto treće, naše je naše.

Kvalitet i količinu imamo, šta nam onda fali?

Miloš Stojanović