Mladi u agraru

Strahinja je dete ratnog invalida, krenuo je od nule i živi kao podstanar!

Iskreno se nadam da će ova životna priča Strahinje iz malog sela na juga Srbije naterati sve nas da se kolektivno zapitamo koliko neko zapravo ima čeličnu volju da se uprkos svim lošim okolnostima bezuslovno bori za svoje bolje sutra, ali na pošten i dostojanstven način, od svog rada!

Odakle ste i kako ste krenuli da se bavite poljoprivredom?

Želeo bih najpre da se svim čitaocima predstavim. Dolazim sa juga Srbije, tačnije živim u selu Kamenica nadomak Bojnika. Hoću da naglasim da je sve počelo 2018. godine po završetku srednje škole, kada sam prešao da živim kao podstanar u jednom seoskom domaćinstvu, jer nisam želeo da budem na teret svojim roditeljima i pošteno živim od svog rada.

Da li Vam je neko pomogao da se osamostalite i sami pokrenete svoju proizvodnju?

Zbog nedostatka sredstava za kupovinu mašina i životinja, zaposlio sam se na jednoj farmi gde sam proveo godinu dana i zaradio neki novac, nakon povratka sam konkurisao u našoj opštini (Bojnik) za nabavku ovaca, gde mi je opština pomogla pri kupovini 10 ovaca. Zatim sam nabavio mašine a i uzeo sam zemlju u zakup, sada obrađujem 3 hektara zemljišta i 5 hektara livada koje imam na raspolaganju.

Koliko je tesko na pocetku?

Ovce sam držao sve do prošle god,ali zbog loše situacije u ovčarstvu kao i zbog porodičnih problema morao sam da umanjim stado, od tih preostalih para i nadnice sam kupio kravu.

Što se tiče osamostaljivanja, tu mi niko nije pomogao, našao sam domaćinstvo gde sam podstanar, koristim celo domaćinstvo. – kaže Strahinja

„Moj put je bio trnovit, ali baš, jer roditelji nisu bili u mogućnosti da mi pomognu, majka je bubrežni bolesnik, a otac je ratni vojni invalid.”

Da li ste od nekoga dobili pomoc? I da li smatrate da drzava treba da ima vise obzira prema mladim i vrednim ljudima?

Smatram da država treba da pomogne nas male mlade poljoprivrednike, jer želimo da ostanemo na selu i živimo od svog rada.

Kad me je pitao jedan novinar šta bi najviše želeo, ja sam odgovorio da mi je potrebna još jedna krava i sakupljač za seno, a on me upita kako to? Na to sam odgovorio da želim da živim od svog truda i muke, a ne na račun drugih!

Kamo sreće da je više ljudi koji razmišljaju kao Strahinja, jer će nam utoliko biti bolje ako shvatimo da što veći broj ljudi živi na teret budžeta a ne doprinosi ništa svojim radom, na kraju neko to treba da plati, a plaćaju ljudi poput nas, koji se pošteno bore i doprinose sebi i društvu poštenim radom. – zaključuje Strahinja

„Moj cilj jeste da se bavim stočarstvom, živim na selu, gde su odlični uslovi za stočarstvo, planiram da osnujem porodicu i neku malu farmicu.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button