Biljke mogu da usvajaju gvožđe kao fero jon (Fe2+), feri jon (Fe3+) i u vidu Fehelata. Smatra se da je usvajanje Fe povezano s redukcijom Fe3+ u Fe2+. Redukcija prethodi usvajanju i onda ako se Fe prima u vidu Fehelata. Biljke u istim uslovima mnogo intenzivnije usvajaju Fe2+ nego Fe3+.
Na usvajanje Fe utiče velik broj činilaca spoljašnje sredine. Visoka vrednost pH, velika koncentracija fosfata i Ca2+ u hranljivoj sredini smanjuju njegovo usvajanje. U slučaju visoke vrednosti pH i dobre aeracije, dolazi do oksidacije Fe2+ u Fe3+ i taloženje Fe (III) soli. Ishrana nitratnim jonima smanjuje, a NH4+ povećava usvajanje Fe.
Najveći deo gvožđa usvojen preko korena može da se premešta u ostale organe biljke. Na ascedentni transport Fe utiču fiziološki aktivne materije, kao i prisustvo kalcijum bikarbonata. U slučaju visoke koncentracije Ca(HCO3)2, transport iz korena u nadzemne je inhibiran. Pri niskoj koncentraciji Fe (do 0,5 ppm) postoji pozitivna linearna zavisnost između intenziteta translokacije Fe u nadzemni deo i njegovog sadržaja u spoljašnjem rastvoru.
Distribucija gvožđa u biljkama je specifična. U nadzemnim organima najviše ga ima u lišću, zatim stablu i najzad u zrnu. Koren biljaka sadrži takođe značajhe količine Fe. U listovima najveći deo se nalazi u Moroplastima, mitohondrijama i jedru.
Do nedostatka Fe može doći kako na alkalnim, tako i na neutralnim i kiselim zemljištima. Najčešće, međutim, javlja se na alkalnim zemljištima bogatim kreoom i glinom. Nedostatak Fe može da izaziva i veća koncentracija teških metala u zemljišnom rastvoru (Mn, Ni, Cu, Zn, Co i Or), zatim primena visokih doza fosfornih đubriva, đubrenje nedovoljno razloženim organskim materijama prisustvo veće koncentracije HCO3 jona, preterana vlažnost zemljišta, zabarivanje, sabijanje zemljišta, nakupljanje vodonik sulfida i dr.
Simptomi nedostatka Fe veoma detaljno su proučeni. Ukoliko je nedostatak Fe jače izražen kod voćaka, može se desiti da do kraja jula/avgusta opadnu svi listovi. Istovremeno vrhovi mladih lastara počinju da se suše.
U cilju lečenja Fehloroze mogu se s većim ili manjim uspehom primeniti različita jedinjenja Fe.
Fehloroza najuspešnije se može lečiti primenom Fehelata preko zemljišta ili folijarno. Na alkalnim zemljištima povoljni rezultati se mogu postići i primenom kiselih mineralnih đubriva. lokalnim zakišeljavanjem zemljišta i dr.
Znaci nedostatka gvožđa naročito na višegodišnjim drvenastim bijkama mogu se uočiti širom naše zemlje posebno na alkalnim zemljištima.
Suvišak Fe se u prirodi retko javlja, zbog čega o ovoj pojavi u literaturi ima veoma malo podataka, Najčešće se javlja na sulfatnim, lateritnim zemljištima pri niskoj vrednosti pH, kao i na zemljištima bogatim organskom materijom u kojoj se Fe pretežno nalazi u vidu Fe2+ jona.
U slučaju suviška Fe inhibiran je porast svih vegetativnih organa. Listovi postaju tamno — do plavozeleni, koren dobija mrku boju. Simptome suviška Fe često prate i znaci nedostatka fosfora i mangana.
Miloš Stojanović