Iskreno verujem da se većina studenata agronomije, ali i uopšte nezavisno od toga šta studiraju, susreću sa poteškoćama prilikom spremanja ispita, učenja i pamćenja.
Zbog čega se to dešava?
Puno puta smo pričali i razmenjivali mišljenja u vezi toga, problem su mnogobrojni, počevši od zastarele literature, preobimnog gradiva koje nije interpretirano od profesora na pravi način da bi zainteresovalo studente, manjka prakse čija se uloga da se kilometarski redovi suvoparne teorije prenesu i primene u realnost.
Sve to utiče na nas i demotiviše u određenoj meri.
Pored ovih razloga zbog kojih imamo poteškoća u polaganju ispita ili loših ocena, postoji mogućnost da nas određeni predmet ne interesuje ili nam je jednostavno dosadan. Nije usko vezan za oblast struke koji nas interesuje i ne želimo da mu posvećujemo dovoljno pažnje, ali se ipak mora položiti.
Da li se meni dešavalo da me jednostavno mrzi da učim ili da posle višečasovnog učenja nema dobrih rezultata?
Veoma često.
Stalno sam postavljao pitanje sebi zbog čega je literatura struktuisana na ovakav način, zar ne bi to moglo drugačije da izgleda? Ili studenti jednostavno rade nešto pogrešno, uče na pogrešan način?
To me je navelo da istražujem, odnosno pokušam da učim na drugačiji način, jer ovo očito nije funkcionisalo kako sam želeo.
Kako sam rešio taj problem?
Posle mnogo neuspelih pokušaja, bubanja napamet, beleški, pronašao sam rešenje.
Tražeći uspešne primere studenata i način na koji takvi student uče, pronašao sam knjigu “Brzo učenje – kako sam završio fakultet koji ne volim”, koju je napisao Boban Stojanov.
Fakultet i smer koji sam završio itekako volim, ali mi je jednostavno trebao drugačiji, bolji način kako bih poboljšao rezultate i unapredio svoje znanje.
Da stvar bude još interesantnija, istraživajući o autoru knjige, shvatio sam da je diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, smer Voćarstvo i vinogradarstvo, što me je posebno zaintrigiralo da pročitam knjigu.
Za razliku od mene, on nije voleo fakultet koji je završio, ali su mi podaci iz knjige potpuno promenili pogled na studije, učenje, pamćenje i sve te procese.
Smatram da sve stvari koje radimo – možemo bolje. Za to uvek ima mesta.
Prva stvar koju sam korigovao je – faktor vremena. Pre toga sam smatrao da što duži vremenski period učite ili čitate bez prekida i odmora, vaši rezultati će biti bolji, međutim, ne znam ni ja zašto, ali sam bio u zabludi.
Svega 20% od ukupnog vremena koje izdvojite za učenje će biti efikasno, tako da sam uveo češće i kraće pauze, nakon toga sam primetio veliko poboljšanje.
To je samo jedan od mnogobrojnih principa učenja koji su opisani u knjizi, ali da vam ne otkrivam previše, pročitajte knjigu i uverite se.
Ono što moramo znati jeste kako funcioniše pamćenje, naš mozak, emocije prilikom učenja, organizacija, slike, boje, podvlačenje markerima koja je izuzetno važno i još dosta stvari.
„Dobru priliku propusti većina ljudi, jer je uglavnom obučena u težak rad.“ – Tomas Edison
Nemojte učiti isuviše naporno, učite pametno!
Verujem da će vam ovo pomoći u spremanju ispita i uspehu prilikom polaganja.