SVE IMA SVOJU CENU! Samo se proizvodi poljoprivrednika OBEZVREDNJUJU! OBJAŠNJENO!
Za poljoprivredne proizvođače je ovo jedna jako loša sezona, za sve grane poljoprivrede, bila to cena, plasman proizvoda na tržište, otkup, otkupljivači, skup repromaterijal ili šta god, sve je išlo protiv poljoprivrednika i obezvrednjivanju proizvoda! Svi se nadaju da će doći bolje vreme, ali godine iza nas su svedoci da neće!
U nastavku sledi vrlo važan tekst!
Mnogo puta smo čuli rečenicu, u bilo kojoj situaciji i na bilo kom mestu, da sve ima svoju cenu, to je naravno tačno, zašto se onda proizvodi poljoprivrednika obezvrednjuju i otkupljuju po sramotno niskim cenama. Mleko, meso, jaja, povrće, voće, sve je obezvrednjeno, kao da se bez toga može, ali je to neophodno, možda baš u tome leži odgovor?
Svi brendirani proizvodi, počevši od kozmetike, plastike, odeće, obuće, ima svoju cenu, to je u redu, ali problem je u tome što ta cena nekada prelazi okvire realnog i dostižnog. A kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, kada dođe do neočekivanog rasta cena pojedinih proizvoda i to u vrlo kratkom vremenskom periodu, poljoprivrednici se omalovažaju, od strane medija i ljudi uopšte, govoreći da im je sve malo i da će zaradaiti brdo novca i obogatiti se preko noći!
Da li je to tako i da li ljudi koji optužuju poljoprivrednike imaju argumente?
Svima je opšte poznato, da ljudi, odnosno oni koji su najpošteniji i najvredniji među nama, spadaju u najniži sloj društva, često prezaduženi, ne razumejući situaciju u kojoj se nalaze, koji hrane ovu državu i narod, radeći da bi zadovoljili potrebu tržišta i ljudi za hranom!
Međutim mnogi kažu kako je to realna cena proizvoda, da poljoprivrednici zanovetaju i traže hleba preko pogače!
Kako se računa realna cena koštanja jednog proizvoda?
Po definiciji, izračunavanje cena troškova se određuje na taj način što se svaki proizvod optereti onim iznosom troškova koje je svojom proizvodnjom izazvao. Svi poljoprivredni proizvodi, žitarice, povrće, voće, sve ono što je obezvrednjeno, koštanje njihove proizvodnje često prevazilazi cenu na tržištu i poljoprivrednici ne mogu da ostvare zaradu već večito posluju u minusu.
Jedan od takvih primera je Ivan Berar, pošten čovek, domaćin, koji obrađuje 150 hektara zemlje, a izjavio je da je siromašan, dobro ste čuli, siromašan!
“Ljudi su u velikom dugu, svi misle da će da se izvuku, nadaju se toj godini spasa, ali toga neće biti. Moram da platim zakup za zemljište, repromaterijal, gorivo, ratu za kredit, pored svega ovog što imam ja sam siromašan čovek!” – izjavio je Ivan
Šta ovde nije u redu?
Problem nije u poljoprivrednicima, to su izuzetno pametni ljudi, iako ih tako mnogi danas ne predstavljaju, problem je mnogo veći! Zamislite da imamo situaciju da je cena paradajza 100 dinara, junetina 3 evra po kilogramu, a višnja 70 dinara po kilogramu, da ne zaboravimo malinu, ali i sve ostale proizvode koji su isto toliko važni i neophodni! Dolazimo do stvari koja možda daje odgovore na sva naša pitanja, a to je:
Da li bi prosečna plata i životni standard u Srbiji mogao da izdrži toliko skupu hranu? Naravno da ne! Zato je nekome u interesu da u skladu sa prosečnom platom poljoprivredni proizvodi budu što jeftiniji! Da se umesto toga radi na povećanju plata i većeg životnog standarda, za sve bi bilo bolje i više! Tako se kupuje socijalni mir! Država se hrani i živi na leđima poljoprivrednika!
Ono što se u Americi održava jeftinim gorivom, a u Srbiji jeftinim hlebom! Razmislite o tome!
