Zaštita bilja

Sve što trebate da znate o jabukovom smotavcu na jednom mestu!

Upoznavanje sa štetnošću i biologijom ovog štetnog agensa

Jabukov smotavac (Cydia pomonella Linnaeus) je značajna štetočina jabuke, međutim takođe značajne ekonomske štete nanosi na dunji, krušci, orahu, a ređe i na kajsiji. Štete koje prouzrokuju gusenice, hraneći se plodovima jabuke mogu biti vrlo značajne. Simptomi se uočavaju na plodovima jabuke u vidu oštećenja na mestu ubušivanja gusenice.

Mladi plodovi prevremeno opadaju dok kasnije infestirani plodovi postaju neupotrebljivi, gube tržišnu vrednost i nepogodni su za čuvanje i skladištenje, a takođe predstavljaju i ulazna vrata za mnoge sekundarne patogene prouzrokovače truleži plodova, poput gljive iz roda Monilia spp.

Ukoliko se ne sprovode adekvatne hemijske mere suzbijanja ove štetočine, stepen oštećenja, odnosno crvljivost plodova može dostići 30-50%, a u određenim godinama može preći 80%. Populaciona dinamika jabukovog smotavca je takva da gustina populacije, odnosno stepen oštećenja plodova rapidno raste u drugoj u onosu na prvu i u trećoj u odnosu na drugu generaciju (razlike i do 10 puta ili 20 puta). Na primer, ako je intenzitet napada u prvoj generaciji bio 2%, u drugoj može dostići 20-40%.

Jabukov smotavac prezimljava kao odrasla gusenica u belim, svilenim kokonima, uglavnom na skrivenim mestima ispod kore drveta. U našim agroekološkim uslovima ova štetočina razvija do tri generacije godišnje. Gusenice se preobrazuju u lutke u kokonu rano u proleće, kada temperature pređu 10 ˚©.

Razvoj lutke traje 7-30 dana. Let leptira prve generaciji najintenzivniji je tokom maja i traje do kraja juna meseca. Let leptira druge generacije je od sredine jula do sredine avgusta, a let leptira treće generacije je obično krajem avgusta. Leptiri lete u sumraku, gde nakon izvesnog vremena dolazi do parenja ženki a nakon toga i do polaganja jaja. Ženke polažu jaja pojedinačno ili u manjim grupama (2-3) na mladu koru grana, listove i plodove. Embrionalno razviće traje 6-12 dana.

Kroz providni sloj jajnog horiona mogu se uočiti 3 razvojne faze gusenice: 1- sveže položeno jaje (prvi dan), 2- “crveni oreol“ (5-7 dan) i 3- “crna glava“ (8-10 dan) nakon čega se pile gusenice (slika 2a, 2b, 2c). Ispiljena gusenica traži pogodno mesto za ubušivanje na plodu koje je obično u blizini položenog jajeta. Razviće gusenice traje oko 4 nedelje, pri čemu prolaze kroz 5 stupnjeva. Kompletan ciklus razvića jedne generacije (jaje-gusenica-lutka-leptir) traje 35-40 dana.

Odrasla gusenica napušta plod i na skrovitim mestima pravi kokon i ulutkava se. Kako naš sagovornik ukazuje na to da manji deo populacije jabukovog smotavca ostaje u dijapauzi do narednog proleća, a veći deo nastavlja svoje razviće.

Kako postaviti strategiju suzbijanja?

Suzbijanje jabukovog smotavca zahteva integralni pristup mera, kao što su: proređivanje plodova, sakupljanje opalih plodova kako bi smo smanjili brojnost populacije za sledeću vegetacionu sezonu, praćenje leta leptira pomoću feromonskih klopki, izračunavanjem stepen dana (degree days), vizuelno praćenje polaganja jaja, primena insekticida, bioinsekticida i primena seksualno feromonskih klopki (mating disruption).

Mladi stručnjak navodi podatke koje je cenjeni profesor dr. Novica Miletić utvrdio, koji nam kaže da iako je napad u prvoj generaciji najslabiji, da ona mora da se suzbije dobro. U prvoj generaciji nema preplitanja razvojnih stadijuma, što olakšava njeno suzbijanje. Izračunavanje stepen dana se počinje računati od momenta biofiksa (početak leta leptira) tako što se od prosečne dnevne temperature vazduha oduzima 10 ˚© (prag razvića). Polaganje jaja prve genracije pri sumi temperatura oko 50 ˚©. Gusenice prve generacije počinju da se ubušuju kada je ostvarena suma temperatura oko 140 ˚©. Druge generacije 560 ˚© i treće 980˚©.

Za suzbijanje ove štetočine svakako osnovna mera je primena insekticida. Spram toga, u Srbiji za suzbijanje ove štetočine registrovane su sledeće aktivne supstance: acetamiprid, alfa-cipermetrin, spinetoram, hlorantraniliprol, fenoksikarb, piriproksifen, emamektin benzoat, cijantranilprol, fosmet, deltametrin, metoksifenozid i tebufenozid. Hlorantraniliprol i cijantranilprol ispoljavaju ovicidno i larvicidno delovanje pri čemu se mogu koristiti za suzbijanje sve tri generacije. Emamektin benzoat je dobar larvicid ali za suzbijanje prve generacije, a spinetoram je larvicid koji se može koristiti za sve generacije, s tim da je u praksi zauzeo mesto za drugu i treću generaciju zbog kratke karence.

Tekst pripremio Novica Đorđević

Miloš Stojanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button