Treba rešiti problem nestabilnog tržišta i podići nivo edukacije! – Stefan Veličković

Stefan Veličković, voćar iz sela Grabovac kod Gruže, podelio je sa nama svoju priči.U borbi sa izazovima tržišta, Stefan se suočava s pitanjima minimalnih cena otkupa voća. Otvoreno govori o problemima na tržištu i agrarnoj politici, ističući potrebu da se uredi nestabilno tržište i podigne nivo edukacije poljoprivrednika. Kroz nekoliko ključnih pitanja prošli smo kroz njegovu proizvodnju, ali i sve ostale aspekte koji imaju uticaj na proizvodnju voća.

Čime se baviš, koja vrsta proizvodnje je u pitanju i u kom obimu?

Bavim se vocarstvom, tacnije proizvodnjom jabuke na povrsini od 3.5 hektara. od sorti posedujem, Galu rojal bjuti, Zlatni delises, Ajdared, Greni smit.

Kako je tekao proces podizanja zasada u tvom slučaju i koji su ključni faktori uticali na uspeh tog procesa?

Na ideju da podignem zasad dosao sam zahvaljujuci mom pokojnom drugaru koji je na neki nacin usadio to u mene. Poceo sam sa sortom Gala koja je glavni sortiment u mom zasadu. Bilo je jako tesko u pocetku jer nisam znao nista o tome ali vremenom zahvaljujuci Gruza agraru, njihovom saboru vocara i zimskom savetovanju naucio sam dosta toga. Mislim da je potrebna edukacija van granica nase zemlje, kao npr Italija koja je za mene izuzetan primer modernog vocarstva.

Da li si ikada iskoristio dostupne resurse ili subvencije tokom podizanja zasada i kako su te mogućnosti doprinele tvom poslovanju?

Podsticaji za mlade poljoprivrednike su mi jako pomogli za podizanje zasada, ali mislim da jos vise treba raditi na tome da se ljudi potstaknu da ostanu na selu, jer je to buducnost nase temlje. Fali nam edukacija za IPARD jer ljudi se upustaju u svasta misleci da mogu pa nastanu problemi, sve u svemu ja sam zadovoljan nasom opstinskom upravom, koja takodje daje posticaje za mlade da bi ostali na svojim ognjistima.

Kako plasiraš svoje proizvode na tržištu i kako se nosiš s izazovima u vezi s distribucijom i prodajom?

Plasiranje robe ide uglavnom preko hladnjacara i tu imamo veliki problem koji je resiv, a to je minimalna cena otkupa kako bi smo mi bili sigurni na neki nacin. Dosta pojedinci zloupotrebljavaju i cenu formiraju kako oni zele, npr: dogovorimo cenu jabuke 50 din po kg, a prilikom predaje i potpisivanja ugovora ta cena padne na 40 din po kg.

Koji su ključni problemi na tržištu a koji u pogledu agrarne politike?

Problemi su u svakom poslu kojim god poslom se bavili, za nas je to nestabilno trziste, skupa hemija i djubriva. Tu dosta ocekujemo od drzave. Razumem da je kriza svuda i da nigde nije sjajno, ali te drzave slusaju svoje poljoprivrednike i znatno su bogatije, ali mislim da je dovoljno barem da utvrdimo tu minimnalnu cenu na trzistu. Radna snaga je takodje problem ima je ali ljudi mi se zale da rade uzasno bez volje, a to je vec globalni problem jer bi svi da zive neki insta zivot, a niko nece da radi.

Kakvi su tvoji dugoročni planovi u vezi s proizvodnjom i razmatraš li proširenje ili unapređenje svoje proizvodnje?

Naravno da planiram da nastavim  i ne zelim da odustanem od ovoga, ja sam takav imam svoj cilj i gazim ka njemu. Pored vocarstva cilj mi je da napravim i etno selo sa jednim lepim restoranom, gde bi nase komsije koje proizvode domaca jaja, mlecne proizvode, meso, sve bi bilo iz mog kraja cime bi ja licno podstakao ljude svoje komsije da ostanu tu i da gradimo zajedno neku lepsu buducnost za nasu decu.