Uroš Krunić: Bio sam profesionalni sportista, sada se bavim poljoprivredom i uživam na selu!
Da li ste nekada razmišljali šta se dešava nakon sportske karijere? Svedoci smo toga da su brojni sportisti u Srbiji odlučili da nakon se završene karijere posvete poljoprivredi. Upoznajte Uroša Krunića, bivšeg profesionalnog sportistu, čiji je život bio ispunjen driblinzima i golovima, a danas svoje dane provodi na selu, baveći se poljoprivredom.
Međutim, njegov životni put se neočekivano promenio, vodeći ga daleko od svetala reflektora i stadiona, ka poljima jagoda i mirisima domaćih džemova.
Razgovarali smo sa Urošem o njegovoj tranziciji iz sveta fudbala u poljoprivredu, o izazovima i prednostima koji su pratili ovaj prelazak, i o porukama koje ima za mlade ljude koji žele da se vrate na selo.
Njegova priča je podsetnik da život često ima više od jednog terena na kojem možemo ostvariti svoje snove.
Od svog detinjstva si se profesionalno bavio fudbalom, kako je izgledao taj period?
„Od 7. godine sam poceo da treniram fudbal ali sa 16 godina sam ušao u seniorski fudbal. Sa 17 sam debitovao u profesionalnoj ligi. U 24. godini sam resio da promenim zanimanje iz više razloga. Jednostavno se nisam više pronalazio u tome. Taj period je ostao iza mene ali sam naučio da u poslu mora da se radi profesionalno i da jedino to donosi rezultate.“
Da li si pre ovoga imao dodir sa selom?
„Kao mali sam dosta vremena sam provodio kod babe i dede u selu Raskovic, uglavnom na letnjem i zimskom raspustu. To mi je stvorilo jaku vezu sa selom i jedan je od razloga zašto sam se vratio.“
Kako izgleda putovanje iz profesionalnog fudbala u svet poljoprivrede?
„Meni je prijala ta promena ali u suštini nema neke velike razlike, jer je moje mišljenje da moras u svakom poslu da radis profesionalno. Život nas da često ima više od jednog terena na kome možemo ostvariti svoje snove.“
Čime se danas bavis?
„Danas se bavim uzgojem jagoda. Radimo i preradu voća za džem i slatko ali to su trenutno manje količine jer je jos uvek probni period.“
Kakve su prednosti i izazovi bavljenja poljoprivredom?
„Za mene su najveće prednosti to sto živim na selu, bez gradske gužve. Radim naravno na svojoj zemlji i trudim se da iz godine u godinu to unapređujem na viši nivo. Prija mi taj način života i uživam u tome. Naravno, postoje i ulaganja i nije sve baš lako. Nekada dosta zavisi i od vremenskih uslova na koje ne moze da se utiče, ali sve je to sastavni deo posla.“
Da li svoju šansu vidiš u primarnoj proizvodnji ili preradi?
„Trenutno iz ovog ugla bićemo fokusirani na proizvodnju jagode i prodaju sadnica. Kada se radi o preradi videcemo kako ce to ići u narednom periodu pa ćemo imati jasniju sliku.“
Šta bi poručio drugim mladim ljudima koji žele da se vrate na selo i započnu svoju priču?
„Moje mišljenje je da mladji ljudi treba da se fokusiraju da počnu da rade nesto u čemu se pronalaze, naravno koliko je to moguće. Savet je da krenu, probaju, uce na svom iskustvu vise nego na internetu. Dosta stvari mora da se oseti na svojoj koži da bi se došlo do najboljeg puta. Ne treba da se odustane na prvoj prepreci i nema lake zarade. Rezultati se vide iz godine u godinu i polako se napreduje, postepeno.“