Mladi u agraru

Uroš se vratio iz Italije i uložio u farmu, a sada ima problema sa zakupom zemljišta!

Uroš Đajić iz Zmajeva nadomak Vrbasa se nakon rada u Italiji vratio u Srbiju, a pošto ima kuću na selu, odlučio je da uloži uštećevinu u farmu ovaca.

Kakva je perspektiva mladih ljudi na selu, sa kojim problemima se suočavaju i kako bi mogli da ih reše, pročitaćete u tekstu koji sledi.

Iako sam više puta pisao o tome da život na selu ne podrazumeva samo bavljenje poljoprivredom, već život u zdravom i prirodnom okruženju za čoveka, Uroš se pored bavljenja poljoprivredom zaposlio u vojsci.

„Radio sam u italiji 8 godina, vratio se u Srbiju 2021. godine kad je pocela korona i zaposlio se u vojsci. Ustedjevinu iz Italije hteo sam da ulozim u neki posao a posto imam kucu na selu mislio sam da je najbolje da iskoristim tu mogucnost da se bavim stocarskom proizvodnjom. Ministarstvo poljoprivrede je dalo podsticaje za kupovinu priplodnih grla ovaca tako da sam kupio 100 grla romanovskih ovaca. Posla oko njih ima mnogo ali nije tesko ako se covek dobro organizuje, zajedno sa devojkom radim i uspevamo sve da stignemo iako smo ona i ja zaposleni.“ – kaže Uroš za Poljoprivredne novosti

Nakon dugogodišnjeg rada u Italiji se vratio u Srbiju i uložio u farmu ovaca.

Kako nema svoje zemlje u vlasništvu, Uroš prosto nije hteo da izdvaja nerealno visoke sume za kupovinu zemljišta..

„Nemam svoje zemlje u vlasnistvu, nije mi bilo racionalno da kupujem zemlju koja se krece od 15.000 evra po hektaru. Zemlja u mom podrucju je prvoklasna i zbog toga drzi tu cenu. Ministarstvo je objavilo da ce stocari imati pravo preceg zakupa drzavne zemlje i zbog toga sam se upustio u stocarsku proizvodnju bez sopstvene zemlje u vlasnistvu jer drzavne zemlje u mojoj opstini ima hiljade hektara. “ – dodaje Uroš

Međutim, izgleda da pravo prečeg zakupa državnog zemljišta ne funkcioniše kao što je to u teoriji, već su stvari u praksi znatno drugačije.

Da li si imao problema pri apliciranju za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta?

„Problem zakupa drzavnog zemljista je u tome sto stocari nemaju pravo preceg zakupa kao sto su rekli, vec do odredjenog procenta ko uspe da uzme u zakup uspe, a ko ne uspe primoran je da ide na licitaciju za drzavnu zemlju i da se nadmece sa ratarima koji rade preko 500 hektara zemlje, i gde su jednom prilikom bili u stanju da licitiraju do 97.000 din po hektaru. Ljudska sujeta je u pitanju.“

Ne očekujemo ništa džabe, spremni smo pošteno da platimo zakup državnog zemljišta.

Koliko ti je hektara obradivog zemljišta potrebno za 100 ovaca?

„Na 100 ovaca imao sam pravo da dobijem 10 hektara zemlje u zakup na 10 godina a nisam dobio nista, radim 2 hektara zemlje koju sam jedva uspeo privatno da nadjem da zakupim.“

Uroš takođe dodaje da niko od manjih poljoprivrednika ne očekuje ništa besplatno, već da su svi spremni da pošteno plate tržišnu cenu zakupa, samo kada bi država omogućila, tj dala šansu i malim gazdinstvima za rast i razvoj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button