Poljoprivredno gazdinstvo Simonović je gazdinstvo u razvoju, prema njihovim rečima su još uvek mali proizvođači, sa svega 25 ari pod plastenicima. Ono što je posebno interesantno jeste da su oni inicijativno pokrenuli prerađivačku delatnost u okviru svoj poljoprivrednog gazdinstva i time zaokružili proces proizvodnje, na to ih je kako kažu, primorala nestabilna situacija na tržištu..
..“U suštini naša proizvodnja je cvećarsko-povrtarstva, što znači da započinjemo sa sadnjom sezonskog cveća koje pristiže za prodaju početkom Aprila, kao i rasad paradajza, paprike, krastavca koji se prodaje isto u tom periodu. Dalje nastavljamo od rasadjivanjem u plastenike nekoliko sorti paradajza koji nam je pretežna kultura koja zauzima 90% prostora u plastenicima. Ostalih 10% čini paprika. Paradajz pristiže za branje sredinom Juna meseca, zavisno od vremenskih uslova i temperature u prolećnom delu godine. Cilj je da što ranije stigne naravno zbog bolje prodajne cene. Branje se radi do Oktobra meseca, nakon čega kreće priprema plastenika za rasadjivanje zelene salate koja nam je jedina kultura preko zime, i njime zatvaramo krug sto se tiče jednogodišnjeg ciklusa u plastenicima.”
Na pitanje da li imaju osiguran plasman proizvoda, oni odgovaraju..
“Robu plasiramo najvećim delom na lokalnim pijacama, manji deo odlazi na manje markete lokalnog tipa koji zele svojim kupcima pružiti kvalitet i kojima je stalo da kupce zadrze time u vremenu ekspanzije velikih lanaca sa kojima se ne može boriti po pitanju nivoa cena. U našem slučaju ne postoji garantovan otkup zbog nestabilne cene proizvoda a mi svakako mozemo garantovati za količine i period isporuke paradajza na primer.Ono što mi nudimo i po čemu se želimo izdvojiti je kvalitet proizvoda, paradaj je ubran dan pre same isporuke kupcu, a dešava se da isti jutro bude ubran i završi na tezgama lokalnih pijaca.”
Šta mislite o trenutnim oscilatornim dešavanjima na tržištu i da li Vas je to primoralo da krenete u prerađivačku delatnost?
“Ove godine cena paradajza je toliko pala da smo morali smisliti alternativu ili način da bar ublazimo ovoliki pad. Ta ideja je realizovana u vidu završnog proizvoda, a to je Domaći sok od paradajza. Trenutno radimo ma tome da što više promovišemo naš proizvod, ali smo svesni da ne moze prodaja biti onolika koliko bi želeli. Naša strategija je na dugoročnom planu a to je da pridobijemo kupce kvalitetom, ukusom i dostupnošću, a tako privučemo stalne kupce koji cene to sto radimo i nudimo. ”
A benefit svakako ima sam potrošač, jer kupuje garantovano zdrav proizvod.
“Ono sto bi voleo da mogu da promenim je solidarnost i uzajamna podrška samih proizvodjača, koja po mom mišljenju ne postoji. Mislim da proizvodjači ujedinjeni imaju veće šanse da utoči na to da krajnja cena ne dođe do nivoa da proizvodjači bacaju proizvod jer ima se ne isplati da prodaja.”
Kakvu ulogu igraju društvene mreže u prodaji prerađenih ali i sirovih prehrambenih proizvoda?
“Drustvene mreze i generalno internet imaju sve vecu ulogu u samom poslovanju.Najveci primer je bas ova godina koja je specificna zbog svega sto se desava sa koronavirusom. “
“Dok je bilo zabrana pijaca ljudi su polako morali da predju na taj nivo poslovanja, sto i nije tako lose, vidi se razlika i pomak kada se sve vratilo u normalu. Drustvene mreze ce sve vise dobijati na znacaju u buducnosti sto se tice poslovanja, to je sigurno.“
Miloš Stojanović