Mladi u agraru

Završili su Poljoprivredni fakultet, pogledajte čime se danas bave!

Ivana i Dejan su diplomirani inženjeri poljoprivrede, koji su na jedan prelep i simboličan način, svoje znanje stečeno na studijama pretočili u praksu i nastavili dugogodišnju porodičnu tradiciju.

Ono što je zaista lepo u ovoj priči, jeste ime po čemu je njihova radionica dobila ime, a više o tome pročitaćete u tekstu koji sledi.

„U okviru gazdinstva Gligorijević gde se pretežno bavimo stočarstvom nastala je radionica sira „kajsija“. Radionica je nova, ali bavljenje stočarstvom ima dugu tradiciju u našoj porodici. Naziv „kajsija“ radionica je dobila po stablu kajsije koje se nalazi ispred kuće a koje je staro preko 40 godina. Što se samog procesa proizvodnje tiče možemo reći da je ovo drugačiji sir od svih koje ste probali. Na prvom mestu, sama struktura sira je takva da je to krem sir, dakle može se mazati, a opet može se seći u kriškice. Sa druge strane, to je sir koji ne sadrži aditive, a ukus je teško opisati rečima.“

Ukus sira je teško opisati rečima.

Život na selu i isticanje pravih vrednosti, su sve češća pojava u seoskim sredinama, gde mladi ljudi imaju odlučnost i kreativnost da žive život po sopstvenim pravilima. Nema žurbe, vremenskog ograničenja, kašnjenja, kojekakvih rokova, samo znanje, ljubav prema poslu i neograničena mašta, što pokazuje upravo raznovrsnost njihovih proizvoda.

„Ono što je još karakteristično za ovaj krem sir su ukusi. Od classic krem sira je sve počelo, zatim je njemu dodat bosiljak, peršun, paprika, susam i ruzmarin. Ali, tu se nismo zaustavili pa smo morali da probamo kako se slaže sa voćem. Tako su nastale „slatke“ varijante bez šećera, a opet dobro uklopljene u sir. Suva kajsija, brusnica, aronija i kokos. U sezoni maline i divlje kupine, a van sezone liofilizovana kajsija, višnja, organska divlja borovnica i organska malina.“

Verovatno se pitate kako su ovo dvoje mladih i pametnih ljudi, uspeli da nađu računicu u svemu tome, pošto se godinama unazad priča kako je život na selu ekonomski neodrživ, uz neobrazloženo navođenje razloga. Tajna je s jedne strane u tradiciji, orgininalnom ukusu, a s druge u inovaciji i spremnosti da se povežu te dve stvari, koje dovode ukus sira do savršenstva. Evo šta oni kažu o tome:

„Tako smo uspeli da domaći proizvod, sir, unapredimo, proizvedemo na moderan način, podignemo poljoprivredu na jedan viši nivo i obezbedimo sebi posao. Sam plasman je preko interneta, mada je sve više preporuka od zadovoljnih mušterija tako da smo sa 2,5kg, koliko smo prodali u prvoj nedelji, došli do prodaje 70-ak kilograma nedeljno.“

Proizvodnja sira na moderan način po tradicionalnom receptu, obezbedila je odličnu prodaju.

Na njihovoj instagram stranici Radionica sira Kajsija, možete naići na pregršt interesantnih i objava koje Vas podsećaju na rano detinjstvo i dane provedene kod deke i bake na selu. Na slikovit i veoma lep način prikazuju sve radne procese koje obavljaju sa zadovoljstvom, što znači da se iz realnog života prenose i oslikavaju emocije u digitalni svet. Na tako nešto, ljudi ne mogu da ostanu imuni, a zbog svega toga, ova priča ima svetlu budućnost.

Iskreno se nadamo da će biti još mnogo sjajnih primera poput ovog, i da će se demantovati priče o životu na selu i održivoj proizvodnji.

Srdačan pozdrav i svako dobro žele Vam diplomirani inžinjeri poljoprivrede Ivana Jorgovanović Gligorijević i Dejan Gligorijević 

Miloš Stojanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button